29. август 2014.

Јубиларна двадесет пета роштиљијада у Лесковцу одржана је од 25. до 31. августа на Широкој чаршији у центру града. Љубитеље укусног залогаја током седмодневног програма забављали су познати домаћи и музичари из региона међу којима ЈУ група, Влатко Стефановски, Тропико бенд, Хари Мата Хари, Звезде Гранда, а припремала се и највећа пљескавица на свету

Роштиљијада је традиционална гастрономска манифестација по којој се град Лесковац препознаје већ две и по деценије. Традиција роштиљања у овом крају дуга је више од два века. Записано је још у 18. веку да многи путописци, град на југу Србије, спомињу управо по изванредним гурманлуцима. Кажу да их је најбоље спремао мајстор Димитрије Мита Глигоријевић. Његов унук, чувени Мидораг Глигоријевић Буре надмашио је и самог деду и постао краљ роштиља изазвавши дивљење и поштовање широм света. Његови суграђани још памте времена када је Драги Буре учествовао на међународним кулинарским изложбама у Минхену, Франкфурту, Бечу, Монтреалу и другим светским метрополама у којима су људи чекали у ред да би пробали његове специјалитете.

„Тајна лесковачког роштиља је у месу. Није тешко ни препознати га, јер је знатно скупље од обичног млевеног меса и може да се набави само од правих мајстора. Садржи само говеђе месо и со. Месо мора да буде од предњих делова, делова врата, плећке, потплећке. Проценат соли је око два посто. Меље се и одлаже у фрижидер да одстоји најмање 24 сата, па се опет меље. Некада се месо „хладило" у бунарима, млело и месило ручно, а данас се све то ради машински, па је зато можда много теже очувати оригинални рецепт који поред свега садржи и неопходну количину „мерака", каже наш домаћин Миле Огњеновић, Лесковчанин који се деценијама бави угоститељством у Скопљу на тему Лесковачка скара.

Овдашње роштиљџије и угоститељи напамет знају тајне лесковачког воза. За све ове године нахранили су на хиљаде што домаћих што страних гладних уста. Кажу из искуства да највише воле „искусног" госта, оног који се препушта реду и поретку роштиљијаде.

„Искусне гурмане не треба подсећати да за аперитив обавезно попију чашицу, може и две, домаће ракије. Може комовица она лечи душу, може виљамовка, да замирише...Да се ракија не би одмах ухватила за свест, препоручујемо препећ, традиционалну питу из наших крајева. Уз то може и неки ајвар, љутеница, паприка у уљу, мало љута, не превише. Таман толико да зове на пиће, а да брани од опијања.

Кад све то прође, дође време за оброк. Ту може да се наручи „пет који скачу по тањиру" или пљескавица. Док се пљескавица смањује, ваља наручити парче беле и парче димљене вешалице, чисто да се упореде. Куцнуо је час за вино. Можете да наручите неко хисарско, власотиначко, а ако вам донесу „комињак", не тражите боље. Само то традиционално вино најбоље одговара. Затим мирне душе можете да наручите џигерицу у скрами, пуњене пљескавице, вешалице...ту већ нема смисла да не пробате ражњиће, после чекајте уштипке, а затим долази њено величанство мућкалица. Ако вам је овај воз недовољан, и ако имате још места, можете да наставите по сопственом избору, упућују овдашњи угоститељи.

И Влатко на роштиљијади
Влатко Стефановски македонски виртуоз на гитари је чест гост у Лесковцу. Ове године обележава 40 година музичке каријере, недавно је објавио и свој 32 албум под насловом Сеир, а лето проводи радно, на бројним музичким наступима. У разговору са новинарима рекао је да се радо одазива за концерте на оваквим манифестацијама, као и да је у Лесковцу наступао још на почетку каријере.

„Други пут гостујем на роштиљијади и атмосфера је одлична. А ово је и мој други концерт у Лесковцу ове године. Наступио сам почетком јуна на хуманитарном концерту за старадале од поплаве.
Мој први наступ пред публиком у Лесковцу био је још за гимназијских дана. То ми је тада изгледало као премија на лоту, као да сам добио не знам какву награду. И данас се сећам те атмосфере, те модне ревије после које смо наступили...Иначе, радо се враћам у овај град јер су људи дивни, отворени, гостопримљиви...
У предивној атмосфери на градском тргу у Лесковцу пред неколико десетина хиљада обожаватеља концерт је отпочео извођењем песме Македонско девојче коју је публика буквално сама певала. Трио је извео одабране композиције, односно пресек опуса Влатка Стефановског насталог последњих тридесет година, његове највеће хитове, филмску музику, обраде македонских традиционалних песама. Публика је знала сваку песму, сваки трзај жице и уживала до дубоко у ноћ тог 26. августа.

Лесковачка роштиљијада постаће балканска
Лесковачка роштиљијада је највећа манифестација овог типа у региону. Седам дана добре забаве и још боље хране било је довољно да привуче бројне посетиоце из земље и иностранства.
„Ове године имали смо промоције у Македонији и Бугарској. Захваљујући дугогодишњој успешној сарадњи Туристичке организације Лесковац и ангажовању нашег земљака Лесковчанина Милоја Огњановића власника фирме Лемис скара Лесковац у скопском насељу Аеродром направили смо промоцију у Скопљу и позвали пријатеље из Македоније да посете нашу манифестацију.

Иначе, македонски и српски народ, поготову ови јужни крајеви, везани су пријатељски, родбински. Македонци су нам увек драги гости и искрено се надамо да ће се те везе јачати управо на окупљањима овог типа, кажу представници Туристичке организације Лесковац.

Овај гастрономски спектакл остаје за нама, док се ужарене скаре постепено хладе резимирају се резултати, планира се. У овом тренутку само две бројке су неопходне: преко 600. 000 људи појело је преко 50 тона меса. Ту су и планови домаћина да Лесковачка роштиљијада прерасте у балканску манифестацију која би сваки дан представљала неку нову кухињу околних народа. Живи били па видели.

Забележила: Нена Ристић Костовска