20. август 2015.

Пише: Милутин Станчић

Фото: Поглед са Станбол капије ка центру 1878. Аутор: Даворин Динић - Сенке старог Ниша

Ниш, у свом пуном сјају данашњице, са по којим обрисом оптерећене ближе прошлости. Али, не мари, леп је град и обасјава.

Достојно је обележио 1700. годишњицу доношења знаменитог Миланског едикта цара Константина Великог, пре две године. И садржај имена носи собом сву слику његове бурне и дуге историје. Царски Ниш. А кроз њ(ега) река тече. По тој реци, Нишави је и добијао своја имена. Navissos, Naisus, Nissa, Словени су га звали - Ниш. Један је од најстаријих градова Европе. Најдавнији трагови су из доба неолита, тешко сагледиве, још потпуно неоткривене старе ере.

Слике сећања

Своја памћења и сећања, сазнања, носим још као дете у оном мистичном пролазу, пропутовању из Скопља ка Врњачкој Бањи. Са прозорског оквира у аутобусу могао сам разазнати само неки оквир, али и такав био је значајан и даље актуелан као слика, као представа о другом центру Србије.

Још кад је аутобус застајао, кад се могла удахнути свежина свакодневице, био је утисак још јачи. На локалној станици код Железничке. Војни објекти су такође будули машту. У њима су стационирани, мислио сам, стари ешалони који су комадновали у Скопљу. Све те слике Ниша, касније је уоквирила и суморна слика ратног вихора на просторима бивше Југославије, али и НАТО агресија на Србију, на разорно бомбародвање Ниша, уништавање градске пијаце.

Од тада су се некако увек суморни облаци надвијали изнад града. Али, прошло је. У улици Милојка Лешанина, заправо на углу улице било је дописништво Полтике. Уочљива слика, не бледи.

Успон Јужне престонице

Конснтантинов град, царским сјајем обасјан, привлачан за домаће и стране госте. Изузетно посећен у августу месецу, због Нишвила и филмског фестивала. Још једна јака специфика значајног културног центра, је и она као подсетник из "животног уџбеника" да је уврштен на мапи ове смотре филмског стваралаштва. Тако је поред Палића, Врњачке Бање, некада предивног Херцег Новог, и Ниш био и остао културна престоница, репрезент филмских остварења, када се на страницама Културног додатка Полтике могла пратити и читати понуда и програми...

Овај нови успон јужне престонице, отвара врата граду крај Нишаве.

Ми данашњи потомци славних предака твојих из града овога, замислимо ли се над сопственим незнањем, над свим понором и судбином Ћеле куле?

Шта знамо о Нишу, кад ништа не знамо, шта знамо о себи самима, кад ништа не памтимо. Опрости ми роде и лепи граде на Нишави, сав немар и празнину у душама нашим, у веку који векујемо у трену који битишемо...А опомиње стих крај Ћеле куле: Путниче стани! Чегру се окрени, Нек остану теби у вечној успомени Јунаци Чегра, слободе творци, Синђелић Стеван и његови борци!

Трагови

А локалитети, имена прекрајају границе, мостове и оквире, буде стара сећања, нека нова сазнања; разотркивају и тако нова поглавља у новим прегнућима. У раном детињству разазнавао сам насеља и локалитете, по извештајима на страницама Спортског журнала. И док га нисам посетио, и нисам знао, волео сам поред спортског сегмента, извештаје, да замишљам терене, атмосферу. Стадионе. Улице, крајеве...Градски шмек буди насеље у Булевару (бе). Раскршћа, нарави, трагови, поднебља, углови...

А тек "Реми на Бубњу". Био је најчешћи наслов са извештаја домаћег тима - Цар Константина који је увек амбициозно стартовао у рангу Српске лиге Исток...али га резултати нису оправдавали, и ни мало ме се нису тицале чаршијске приче о намештању утакмица. Иначе, Спомен парк Бубањ, комплекс, саграђен у сећање на стрељане грађане Ниша и јужне Србије у Другом светском рату и налази се југозападно од Ниша, у нишкој општини Палилула. 

Хумска чука, те нешто млађи Горња и Доња Врежина, Трупале, Горња Топоница. Затим Делијски вис. Дурлан. Нижу се у низу важни датуми у историји овог града.

Владари 

Медијана нуди бескрајну ризницу богатства. На ободима данашњег Ниша, према Нишкој Бањи, Константин је надалеко прославио свој родни град и свој завичај.

И Стефан Немања дао је свој допринос, хтео је да га учини престоницом. То се није догодило, али је Ниш, све до пада српске средњовековне државе у ропство под Турцима, био велики економски, културни центар. Ту је била резиденција краља Милана и краља Александра Обреновића, Кнежев двор.

У току Првог светског рата, од јула 1914. до октобра 1915, Ниш је био ратна престоница Србије. Влада је, веле извори, заседала у тадашњем здању нишког хотела „Амбасадор".

Много је страдао у Другом светском рату тешко је бомбардован чак 32 пута, с неком посебном снагом и огромном виталношћу хитро је видао своје ране, дизао се и настављао даље путем развоја и просперитета. Град се наново усправља након свих тешких година изолације, санкција, блокада, распада земље и привреде, али је остао - „јужна престоница".

Неоткривени град - ризница

А остаје - неотркивени град. Путописци, хроничари, бележе о њему специфике. Називали су га град капијом, раскрсницом, музејом, ризницом, узбудљивим модерним градом са изузетним потенцијалима.

Од давнина је имао своју Гимназију - 1878, банку 1881, прву пругу за Београд и први број Нишког вјесника од 1884, позориште, „Синђелић" постоји од 1887, Народна библиотека од 1889. Први филм у овом граду приказан је још 1897, а први стални биоскоп ради од 1906.

Књижевни часопис Градина излази од 1900, ликовна колонија „Сићево", коју је основала велика Надежда Петровић, постоји од 1905. Прва хидроцентрала на Нишави, код Сићева, ради од 1908...

У њему је Трошарина, тамо је и Ћеле кула, назив долази од речи трошак јер се ту подмиривала дажбина Турцима.

Тврђава

Нишка тврђава, коју су Турци саградили у XVIII веку на темељима римског војног логора и византијског средњовековног утврђења, један је од најпрепознатљивијих симбола града.

Посебна су јутра унутар тврђаве, где Мерак - цену нема. Уметнички павиљони, галерије, кафеи, одишу разноликошћу. Летња позорница – чека "говор" платна.

Ако дођете, а доћићете, проверите садржаје, богати су програми и понуде...за све сладокусце. у кафани се веле лако уђе, ал се тешко излегне.

Посебна је шетња Обреновићевом улицом. Дух модерног доминира. Лепоту значаја старог у свему томе посебно је актуелизовао талентовани Даворин Динић фотографијом слика "Сенке Ниша" која је била изложена током овогодишњег Нишвила у Салону 77 унутар Тврђаве.

Јако градско средиште, са подсетником на медитеранске градове, шеталишта. Казанџијско сокаче - нишка чаршија, уз неизоставни специфичан акценат домаћина.

Не може човек да се удуби ма колико чуо, сазнао, изучавао у амбијент пре тачно 200 година (1809), током Првог српског устанка, војвода Синђелић и његови Ресавци водили тешку битку против троструко бројнијих Турака. Код Ћеле куле, коју су Турци саздали од лобања палих српских јунака на Чегру.

Алфонс Ламартин је још 1833. записао: „Нека Срби чувају овај споменик! Он ће њихову децу учити колико вреди слобода једног народа, показујући им коју су цену за њу платили њихови очеви."