13. децембар 2015.

Пројекат за монодраму „Он, Ја и Чудо" глумице Драгане Боснић реализован је почетком децембра у оквиру Програма из области културе Града Скопља за 2015. годину, у сарадњи са Удружењем жена Српкиња у Републици Македонији

Ово је трећа сезона плодне сарадње између Одељења за културу Града Скопља, Удружења жена Српкиња и глумице Драгане Боснић. Резултат су три монодраме: прва под насловом „Азбука Вуков рјечник" реализована је 2013. године у ОШ „Кирил и Методиј" у селу Кучевишту на Скопској Црној гори, друга под насловом „Београд – Скопље, Скопље – Београд" реализована је у сарадњи са балетким студиом „Ребис" у Скопљу 2014. године, и ове године то је монодрама „Он, Ја и Чудо" која је публици представљена у пријатном амбијенту кафе-књижаре „Метаноја" у Скопљу.

Иако садржински потпуно различите ове монодраме имају једну врло значајну заједничку особеност. Наиме, све су изведене на српском језику од домаћих српских аутора, у овом случају глумице Драгане Боснић. Ова дела су још једном показала да се матерњи српски језик може неговати и на овај начин, кроз сценско дело намењено различитим категоријама гледалаца.

Монодрама „Он, Ја и Чудо" је аутобиографска прича о савременој младој жени која после два бродолома покушава да нађе прави пут да би наставила свој живот. Растрзана између сопственог детета коме је „преокренула" живот и „његове деце" која су се на крају окренула против ње, покушава да пронађе излаз, решење за све. Са друге стране Он, њен супруг због која је оставила своје родитеље, домовину пријатеље, заборавља да је воли... Додатни импулс овој савременој женској причи даје „породична пријатељица, његова колегиница" која улази у њихов дом инсистирајући на пријатељство са њом, да би на крају бестидно признала да је с њим...

Изузетни су психолошки моменти страдања жене која је најпре поверовала ономе који од „чашице" није имао времена ни за сопствену кћер, а затим и интелектуалцу који од своје сујете није могао да види да му је она дала свој живот, све, да би на крају, од Њега, једног јутра, добила развод преко имеила.

Изванредни су били моменти сопственог преображења, покајања, праштања. Остављена, без игде икога, Она покушава да нађе трачак наде не би ли одлучила шта ће са собом, где ће, с ким ће. Прави пут носио је многа искушења, требало је преиспитати и своје поступке... следило је покајање, због овога, због онога...било је ту пуно ствари које је Она сама са собом морала рашчистити...

Као Чудо на крају приче долази праштање, олакшање. Опростила је свима, њему, њој, многима који су је понизили, унесрећили, оставили, преварили. Бог је жив, схватила је. Њена судбина на крају припада њој, она креће новим, сигурнијим и срећнијим путем са вером у Бога.

Глумица Драгана Боснић је овом комаду дала потребну библијску садржину. Све оно што је потребно много пута сваком човеку у животу, а којег се данашњи човек сети тек у невољи. „Вера је нешто што нам даје смернице, снагу и истрајност. Уз Бога све је много лакше, Бог је жив", поручила је глумица Дарагана Боснић, захваљајући се Граду Скопљу и Удружењу жена на сарадњи.

Очување српског матерњег језика у Македонији, нажалост, остављено је креативности појединаца и њиховој истрајности да се ипак „проговори".

„Срећа је што се тим креативцима ипак отворе врата, највероватније уз Божју помоћ и Чудо. Било како било, за наредну сезону, у срадњи са глумицом Драганом Боснић припрема се нови пројекат под насловом „Десет љубави", а нама остаје да и даље верујемо у Чудо", кажу из Удружења жена Српкиња.