01. април 2015.

Ново постепено обогаћивање библиотечног фонда Споне, као плод добре сарадње са Народном библиотеком Србије реализовано је и новим пакетом даривања, са новим издањима по стручном избору искусног саветника библиотеке Иване Николић - начелника одељења селективна набавке.

У условима када је објективно све скромнија понуда књига на српском у библиотекама у читавој Македонији, па и у Скопљу, део читалаца у Спони имаће прилику да изнајми, и(ли) у Центру прочита књиге: МЕТОХИЈ, написана на четири стотине страница и садржи осамдесет илустрација, "Косово", Добрица Ћосић, "Стефан Немања 900 година од рођења", Иво Андрић - "Затворена врата и друге приче"...

Затим „хит издања", Вања Булић "Јованово завештање". Јован Цвијић Балканско полуострво и јужнословенске земље, Гордана Ћирјанић Мрежа, Исидора Секулић Балкан, Радован Бели Марковић Оркестар за педале и Последња ружа Колубаре

Огледи вагања српске књиге - непромењени

Што се тиче огледа у истраживању примера и бисера одомаћене праксе отклањања књига на српском језику, слика је непромењена...Или како неки библиотекари пословично веле „српских књига", откривају се и чишћења библиотечне понуде и многих школских читаоница.

Захваљујући тим „сређивањима" и „поспремањима" многа дела српских, или светски познатих и признатих иностраних аутора, издатих на српском, стижу и на уличне тезге индивидуалних књижара и „антиквара", као вишак фонда из прашњавих и мемљивих подрума.

На прилично чудан, готово мистериозан начин, тако је „почишћена" и „српска читаоница", усиљено и политички накарадно отворена јуна 2006. у ценралној библиотеци „Браћа Миладиновци" у Скопљу.

Била је то, још у старту од отварања „читаонице", као „мали али значајан корак" у „служби јачања македонско-српске културне сарадње" - обмана. Тадашња руководства скопске општине Центар и београдског Старог града, тим лаким чином побратимске партнерске сарадње све у служби прикупљања неких јефтиних политичких изборних поена оставиле су увредљив траг за праве читаоце. Но, и то је склоњено.

Подсећамо, иако смо већ писали да је та скрпљена „српска читаоница", тај „кутак српске књиге", у библиотеци без икаквог обележја, смештена на спрату, буквално у једној „остави" од неколико квадрата, без прозора, отворена је са свега стотинак књига на српском, пригодно, али невешто развучених по полупразним полицама. Било је ту неколико дела Нушића, Станковића, пар монографија, туристичких водича кроз Београд и Србију...И, на томе је све остало. Но, временом и та никада заживљена „српска читаоница", незанано како, и по чијем налогу, угашена је. Највероватније да су тиме биле најзадовољније хигијенчарке у библиотеци јер су могле поново да врате своје реквизите у одузету им оставу.

Када је тај срамни траг злопутребе књиге за обману, расветљен једним саветничким питањем у већу града Скопља, открило се између осталог и са каквим политиканстким намерама је све то било скрпљено, али и чињеница да су „српске књиге" – нестале. У званичном, писаном и усменом одговору сада новог руководства библиотеке наводи се да је све књиге покупио „неки човек из српске амбасаде". Међутим. нема никаквог документа којим би се потврдило и открило ко је тај „човек из српске амбасаде", када је, и колико је књига преузео... У амбасади Србије, о томе ништа незнају. А, књига нема. Нестале.