31. децембар 2011.

Измиче нам претешка 2011. и ево, улазимо у, кажу још тежу 2012. годину. И, на том прелазу, дужни смо за један осврт, подсетник на све преброђено, жељни свакако нових искустава и лепих жеља, уз велику неизвесност предстојећег периода који нам је већ на вратима.

Шта све можемо превидети, није тешко погодити. У пресеку светских дешавања пуно је речено. Од глобалне све теже екомомске ситуације, до смака света...неизвесности деловања, па чак и опстанка, толико нам жељене Европске уније, која нас, ето, неће па наће, до све уздрманијих европских демократија, у још увек само њиховој зони...

У том ишчекивању значајних догађања која нас све скупа на овом брдовитом Балкану чекају у овој години, у делу етапе требало би негде сврстати и Македонију. Из неке микро перспективе није тешко да сагледамо колико тога још увек није искорењено на овим просторима што нас приковане за дно држи из минулих историјских епоха, са дебелом надградњом савремених "прегалаца" на опробаним матрицама и основама. На једном ширем плану као друштво огољено нам се виде све аномалијама малограђанског живљења. Доминантно лицемерије по свим шавовима, са добро познатим комунистичким алаткама за деловања, доушништвом, трљању рукама на туђој несрећи...уз модерно људско отуђење, јурцањем за некаквим материјалним добрима, иако се издалека види да то тешко досегну и они "пробрани" новокомпоновани богаташи.

У тој фази пословичног сагледавања излаза и каквих таквих решења за премошћивање проблема у све сложенијим условима деловања, ето и сектор невладиног битисања тражи место за преживљавање. У том делокругу је негде и Спона.

Поред редовних и наметнутих, па чак (не)очекивано и од „својих“ подметнутих препрека, прераспоређивању снага и средстава, пред новим изазовима и задацима, нашим члановима, сарадницима, читаоцима, критичарима желимо успешну Годину Нову!

Осликавајући део актуелног друштвеног миљеа Срба на овим просторима са освртом на хроничне друштвене проблеме, посебно у области образовања, школарце смо испратили на заслужени зимски распуст. Остају нам многи упитници и дилеме отворене. А, никада није ни било да их нема. Какво ће решење бити, то је само новина, а предстојећи период неизвесног деловања у години пред нама показаће јаснију слику.

Под историјским богатством сурове слободарске традиције и прескупо плаћеног наслеђа српског народа на овом делу Балкана, очекујемо у овој години достојно обележавање великог историјског јубилеја. Обележавање стогодишњице славне Кумановске битке, у одуженој неузвесности да ли ће и у којој мери, бити обновљена оскрнављена Спомен-костурница на Зебрњаку, где почивају земни остаци погинулих војника у тој  операцији којом је 1912. означен крај завојевачког ширења отоманске империје на овом делу Балкана...

Свакако, пре свега окренути будућности, али ваљда макар мало поучени искуствима из сурове историје, са жељом да у здрављу, миру, толико траженој слози, међусобном разумевању, толеранцији, радости дочекате и проведете предстојеће божићне и новогодишње празнике, упркос низу старих недаћа на новом прелазу у следећу годину, остајемо спремни за наредне изазове и заједничко испуњење обавеза у периоду који је пред нама.

Р.С.