22. јун 2015.
Комеморација поводом смрти великана српског глумишта Властимира Ђузе Стојиљковића одржана је данас у великој сали Атељеа 212 у Београду. Глума је била његов начин комуникације са несавршеним светом и простор у коме се осећаo слободним, рекла је Светлана Бојковић.

Пројекцијом култне сцене из филма "Љубав и мода" у којој Властимир Ђуза Стојиљковић пева песму "Девојко мала", и уз речи Бранимира Брстине, управника Атељеа 212, започело је опраштање од глумачког великана који је преминуо 17. јуна.

Вољен због глумачког дара, људске топлине и скромности. Омиљени Ђуза, Ђуки, због кога се колима ишло у Петроград, јер није волео авионе ни возове, популарни Рођа, због кога су улице биле празне, а таште се волеле, неодољив на сцени, душа од човека.

"Опраштамо се од Ђузе на овој сцени на којој је безброј пута био величанствен, али он је припадао и многим другим сценама. Генерације публике су одрастале уз њега, а ми глумци смо од њега учили", рекао је Брстина.

Млади глумац Срђан Дедић прочитао је низ телеграма, од позоришта, институција и појединаца из земље и региона, у којима се изражава саучешће због одласка господина глумца, чија је лакоћа игре потирала рампу између сцене и гледалишта, од дивног и омиљеног човека.

Светлана Бојковић је истакла да су њеног драгог пријатеља красили огроман глумачки дар, али и карактер – отменост духа, свежина, једноставност, лакоћа постојања.

"Била је радост играти са тобом. Била је то привилегија. Оставио си вредан и дубок траг у свима који су имали срећу да са тобом раде и у свима који су те гледали. Збогом, драги мој Џоузи", рекла је Светлана Бојковић.

Небојша Илић је подсетио да је за млађе глумце Стојиљковић био позоришни родитељ и помагао им да артикулишу уметност глуме.

"Заједно са другим великанима те генерације био је наш позоришни компас и сидро, а ми смо стално проверавали личимо ли на њих", изјавио је Илић.

Због комеморације у Атељеу из Скопља је у Београд стигао и македонски глумац Никола Ристановски, Ђузин партнер у представи "Глембајеви" коју су играли на тој сцени:
- Драги Ђузо, допутовао сам из Скопља само да ти кажем хвала за све оно што сам научио од тебе. У свој овој нашој збрци, док јуримо неке победе и успехе, мој највећи успех у професији, али и приватно, јесте то што сам тебе срео на сцени и у животу. Ја мој живот данас делим на време до сусрета с тобом, и после њега - рекао је између осталог Ристановски.

Тихомир Станић је истакао да је Стојиљковић "имао шарм, харизму, глас, али се није ослањао на те дарове, него је вредно радио и цео живот посветио овом занату или, како неки кажу, уметности".

На комеморацији су говорили и глумац Феђа Стојановић, редитељи Борис Лијешевић и Огњен Васиљевић, истичући да је Стојиљковић био неодољив на сцени, а приватно „душа од човека".
Дирљиво је говорио и Светозар Цветковић, уз навођење детаља и анегдота из Ђузиног живота и каријере.

"Моја је срећа што сам играо уз њега. Носио је једну посебност, благост коју је стварало само његово присуство. Оно што је радио оставља нам смисао", нагласио је Цветковић.

На комеморацији су приказани инсерти и фотографије Стојиљковићевих улога и емитовани снимци његових песама, а на крају, симболично, "Још један прође дан...".

Посмртни остаци брда српског глумишта Властимира Ђузе Стојиљковића биће сахрањени у породичном кругу.

Ррођен је 30. јуна 1929. у Ражњу, а преминуо је 17. јуна у Београду, после дуже болести. Са више од 130 улога остварио је богат опус у позоришту, на филму и телевизији. Волели су га и ценили, како колеге тако и најшира публика.

Професионалну каријеру је започео 1951. у Београдском драмском позоришту, а дуго је био члан Атељеа 2012. до пензионисања 1995. године, али је и након тога наставио да игра у више представа и да осваја награде.

Најшира публика посебно памти његову улогу Рође у ТВ серији "Позориште у кући" и Контеа Марија у серији "Срећни људи"... На филму је велику популарност стекао у хиту "Љубав и мода", за који је отпевао чувену песму "Девојко мала". Стојиљковић је био ангажован и на радију, а на телевизији је позајмљивао гласове јунацима цртаних филмова, међу којима је био Патак Дача.
Добио је велики број најважнијих награда, укључујући Добричин прстен за животно дело...