Песничка збирка Теодоре Цветковић, друга по редоследу објављивања у едицији „Вардарски цветовиˮ, наставља пут светковања лирике. Лирско се у овој збирци наговештава насловом, а проживљава и преживљава сваким стихом у циклусној тријади Љубав, Вера и Нада, истакао је у уводном делу професор Горан Максимовић.

Циклус Вера отвара се песмом „Кад се мама врати кућиˮ, наговештавајући промену у углу сагледавања љубави, али нипошто у њеном интензитету (односно, интензивности осета љубави). Прве песме овог циклуса посвећене су мајци, сесри, уопштеније – жени и даљини као метафори ћутања сваког у свом свету. Жена је у овом циклусу сагледана као стуб живота и као живот у свој видљивости и појавности. 

-Некада су интензивна осећања ка појединцу, некада су то родољубива и најдубља осећања. Стваралаштвом исказујемо поштовање, али и припадност вашем народу; емоција снажних осећања и свега што је саставни део вашег бића. С тога, наслов није случајан. У 19. веку доминира романтичарско књижевно изражавање, акценат је на исказу емоција. Претходни период носи просветитељску епоху. Љубав као највећи идеал, само онај ко зна да љуби, достојан је своје епохе. Идеал љубави наде и вере. Сећање љубави, у том односу су и димензије успомена, што отвара перспективу и ка Теодориним прецима, стихови о своме деди, у песми Дедвовини, у низу сећања рађају се топоними, бројна значења. Теодора је рођени псеник, са снажним лирским емоцијама, мелодија у стиху; веома важна особина, стасавају и нове емоције, у великој мери мелодијски обрађена поезија, истакао је између осталог проф. Максимовић.

О књизи и аутору говорио је и Милутин Станчић. А публици се обратила и ауторка Теодора Цветковић, читајући песме: на твоме рамену, буд(в)а, на граници, кад се мама врати кући, недођија, заборав, Београд, странац, између, дедовина...