20. фебруар 2018. 

Балканска академија уметности је званично почела са радом, а међу оснивачима су Владислав Бајац, Исидора Жебељан и Слободан Шијан.

У 2018. години и званично је почела са радом Балканска академија уметности. Формално је основана крајем октобра 2017. у Букурешту под називом АКАДЕМИА БАЛКАНИКА ЕУРОПЕАНА, а под слоганом „Балкан је срце Европе“ (Никола Бувије).

Реч је о културној институцији која, како из ње поручују, третира Балкан као саставни део заједничке европске цивилизације. Јавила се из потребе да мање земље, како наводи Бета, прецизније земље југоисточне Европе, преузму иницијативу за културолошко буђење Европе.

Академија ће у свом чланству имати ограничен број од 35 уметника из десет земаља Балкана: Румуније, Грчке, Бугарске, Турске, Србије, Албаније, Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе и са Косова.

Први састанак Оснивачког комитета, одржан је у Скопју у фебруару 2017. године на симпозијуму „Хамлет и Европа - бити или не бити“ на којем је присуствовало 15 међународно познатих уметника са Балкана. Међу њима је био и српски књижевник Владислав Бајац, који је по позиву предложио још два члана Академије из Србије. Подршку оснивању Академије пружила је и Европска Академија наука, уметности и књижевности, уз присуство њеног председника Жана Патрика Конрада.

После објављене скопске Декларације о оснивању, крајем године на састанку комитета у Букурешту за председника Балканске академије изабран је Јон Карамитру, позоришни редитељ и глумац, директор Националног позоришта у Букурешту и бивши министар културе Румуније. Генерални секретар постао је Јордан Плевнеш, драмски писац и ректор Универзитета за аудио-визуелне уметности Скопје-Париз.

До сада, за редовне чланове изабрани су: Румунија – песникиња Ана Бландијана, позоришни критичар, теоретичар и професор Жорж Бани, драмски, прозни писац и песник Матеј Вишњек; Турска – писац Недим Гурсел, визуелни уметник Бедри Бајкам, Гил Ирепоглу, проф. Академије примењених уметности; Албанија – писац Башким Шеху, режисер и сценариста Кујтим Чашку, композитор, етномузиколог и професор Васил Толе; Босна и Херцеговина – писац и режисер Градимир Гојер, негдашњи министар културе кантона Сарајево, редитељка Јасмила Жбаник и визуелна уметница и декан Академије ликовних уметности у Сарајеву Марина Финци; Бугарска – писци Алек Попов и Христо Бојчев, визуелна уметница Делија Чаушева, редитељка Елена Панајотова; Србија – писац и издавач Владислав Бајац, режисер и визуелни уметник Слободан Шијан и композиторка Исидора Жебељан. Међу осталим редовним члановима налазе се и црногорски режисер и професор Бранислав Мићуновић, амбасадор и бивши министар културе Црне Горе, косовска глумица и амбасадорка Добре воље УН Арта Доброши, фотограф и директор ДокуФеста са Косова Ветон Нурколари, грчки писац и публициста Анастасис Вистонитис, бивши потпредседник Европске федерације писаца, потом књижевник Јоргос Куљарас, као и македонски аутори и универзитетски професори Александар Прокопиев и Елизабета Шелева.

Оснивачки комитет предложио је за почасне чланове турског писца Орхана Памука, грчког композитора Вангелиса и концептуалну уметницу српског порекла Марину Абрамовић.

У духу познате изреке Жан Монеа „Уколико желим да обновим Европу, морам почети од културе" Балканска академија уметности има мисију да промовише активности и међународне културне пројекте међу балканским уметницима.