Чланови породица страдалих, делегације општине и организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата из Сребренице положиће цвеће уз спомен-плочу у порти овдашње цркве коју су подигли мештани, уз помоћ Борачке организације и Владе Републике Српске. Тиме ће бити одата почаст страдалима и обележене 32 године од свирепог убиства мештана овог српског села.

Председник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић рекао је раније да ће учесници овог скупа поново подсетити јавност на српска страдања у Подрињу, која Тужилаштво и Суд БиХ годинама игноришу, саучествујући у злочину и прикривајући починиоце, односно опструкцијом која доводи до тога да сведоци умиру и нестају, а починиоци као слободни грађани чекају дубоку старост. Којић је подсетио да су муслиманске снаге из Сребренице у априлу 1992. године почеле етничко чишћење и континуирано наставиле остваривати геноцидне циљеве и уништавање свега што је српско чинећи бројне масовне злочине над цивилима у српским селима.

Тако су 5. јула 1992. године упали у српско село Крњићи где су поубијали све становнике које су стигли, а углавном су то били старији цивили. Тог дана, између осталих, убијен је непокретни сеоски учитељ у пензији Васо Парача, чије је тело спаљено на ватри коју су у кући наложили његови бивши ученици, преноси Срна.

Неке од жртава пронађене су унакажене и у фази распадања тек 15 и више дана након убиства. Преживели мештани Крњића причају да су тог трагичног дана, осим учитеља Васе, убијени директор школе у Скеланима Раде Тримановић, старица Сока Вујић, те свештеник Бобан Лазаревић који је убијен док је обављао верски обред.

Као и у осталим српским селима око Сребренице, у муслиманском нападу опљачкана је сва покретна имовина, а попаљена и уништена непокретна имовина како би се уништили трагови српског постојања на овом простору. Муслиманске формације су пре Крњића, током маја и јуна те године уништиле српска села Гниону, Гостиљ, Студенац, Виогор, Ковачице, Осредак, Чумавиће, Ораховицу, Пећишта, Бојну, Карно, више села на простору Осата, те Ратковиће, Брежане и још десетак засеока у сребреничкој општини, те Лозницу, Загоне и још неколико села у братуначкој општини, убијајући српско становништво које се није успело склонити и побећи.

За злочине над цивилима у Крњићима нико није одговарао као ни за бројне масовне злочине које су над Србима у средњем Подрињу починиле муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, преноси Танјуг.