16. децембар 2017.

Богата вредна документација пољског етнолога Јозефа Обрембског прикупљена у региону Пореча на западу Македоније од августа 1932. до марта 1933. године за време Краљевине Југославије, представљена је јавности у Музеју Македоније у Скопљу изложбом професорке Ане Енгелкинг из Пољске академије наука.

На отворању изложбе под називом “Поречани - Македонско Порече 1932 -1933 у документацији Јозефа Обрембског” изведен је перформанс ансамбла “Македонија”, а обратили су се и министар културе Македоније Роберт Алађозовски, амбасадор Пољске у Скопљу Јацек Мултановски и в.д. директора Музеја Макаедонија Гордан Николов.

Изложени експонати су део сачуване документације пољског етнолога Јозефа Обрембског, који је од августа 1932. до марта 1933. године, спроводио теренска истраживања у региону Пореча на западу Македоније тадашње Краљевине Југославије.

Пољски научник је проучавао и документовао свакодневицу тамошњег живља, обредни и религиозни живот, митологију, фолклор, народну медицину и магијске ритуале.

Обиље прикупљеног материјала, уникатне вредности, још у време регистровања, денас је још вредније, истакнуто је на отварању изложбе аутора Ане Енгелкинг.

“И предео и његово становништво – Поречани, мало су познати, како историји, тако и етнографији. Слика световног и духовног живота анонимног македонског села интересује нас као једна од многобројних варијанти типа чија прошлост, садашњост и будућност не могу бити без значаја за историју”, записао је Јозеф Обрембски, за време теренских истраживања у Поречу. Сва та уникатност становништва огледа се на скопској изложби “Поречани - Македонско Порече 1932 -1933 у документацији Јозефа Обрембског”.

У подсећању да фактографију наведено је да је Обрембски у Пореч стигао из Лондона, како је прецизирано, као стипендиста Фондације “Рокфелер” и докторанд под менторством светски познатог социјалног антрополога Бронислава Малиновског.
“Истраживања која је Обрембски спровео у Поречу, била су прва истраживања европског села извршена помоћу етнографског теренског метода Малиновског.

У почетним истраживањима у западном делу Македоније, одлучио се за стационарна села у Поречу, како је сам записао, ‘пределу, који за етнолошка истраживања има посебне и неспорне вредности’.

Иинтересовале су га сеоске заједнице које још увек нису биле подложне утицају процеса модернизације, истиче професорка Енгелкинг.

Теренска антрополошка научна истраживања Обрембског у Поречу била су једина све до првих година овог века.

“Он је волео поречке планинце, а они су волели њега. Коначно Поречани су почели да на њега не гледају као на странца, већ кроз филтер сопствених појмова да га сматрају суседом и сродником.

У Требовљу су му нудили чак да га приме за зета на миразу -‘присвојили су га’. До данас тамо га називају “Јосиф”, подсетила је професорка Енгелкинг.

Научно наслеђе у САД

Научно наслеђе пољског етнолога Јозефа Обрембског налази се у архиви Масачусетског универзитета у Амхерсту, САД.

У документацији Обрембског је и 550 фотографија. Негативи на стакленим тракама сачувани су чак и за време немачке окупације Варшаве у Другом светском рату, закопани у металним кутијама у дворишту куће научника…
М.С.