11. новембар 2016.

У склопу обележавања 98. годишњица од Дана примирја у Првом светском рату на Српском војничком гробљу у Битољу данас је одржана свечаност одавања почасти страдалим војницима полагањем венаца и цвећа. У име Владе Републике Србије на свечаности је говорила амбасадор Србије у Скопљу Душанка Дивјак Томиић, која је указала да је у том рату „мала балканска држава Краљевина Србија изгубила око 26 одсто укупног становништва - од тога половину радно способних мушкараца, а од 707.000 мобилисаних војника са ратишта се вратило око 160.000“.

Након полагања венаца на Српском војничком гробљу у Битољу, венци су положени и на војничким гробљима у местима Бач, Добровени, Живојно и Скочивир на протосру Марииова где се протезала линија Солунског фронта крајем Првог светског рата.

Церемонијама су присуствовали представници Министарства одбране и Војске Србије, студенти Криминалистичко-полицијске академије из Београда и Бања Луке, као и представници удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, српских асоцијација у Македонији.

Венце на спомен косторници Српског војничког гробља у Битољу у име Владе Србије положили су амбасадор Душанка Дивјак Томић, помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Милан Поповић, конзул Србије у Скопљу, Љиљана Танасијевић, представник амбасаде БиХ у Скопљу, војни изасланици Руске федерације, Француске, Италије, Бугарске, НАТО, САД, Велике Британије, Министарства одбране Македоније, представници асоцијације Срба у Македонији.

У обраћању на свечаности амбасадор Душанка Дивјак Томић се захвалила свима на присуству и заједничком обележавању великог дана у историји савремене цивилизације – Дана примирја у Првом светском рату.

Подсетила је да су на данашњи дан 1918. силе Антанте потписале ппримирје са Немачком чиме је означен крај тог рата.

- У историји савремене српске државе то је посебно значајан датум јер њиме окончан раатни сукоб у коме је наш народ платио несразмерно велику цену. У вихору Првог светског рата мала балканска држава Краљевина Србија изгубила је око 26 одсто укупног становништва.

Од тога половину радно способних мушкараца, а од 707.000 мобилисаних војника са ратишта се вратило око 160 000. Српска економија је разорена и сведена на половину у односу на предратни прериод. Осим страдања у ратним дејствима, изузетно сурови услови вишегодишњег ратовања на широком фрионту и епедимије заразних болести, у ускловима оскудне медицинске заштите и глади, однели су стотине хиљада живота.

Великка је цена које је читаво човечанство платило у суровом Великом рату. Ратни вихор однео је милионе жртава, како под оружјем тако и оних који су неминовне жртве у сваком рату. Свако од њих имао је своје име и презиме, своје место порекла и осећање припадности „својој“ војсци и нацији као и снажан мотив да се бори за слободу „своје“ земље. Изузетна војничка храброст српског војника и несаломва спремност да плати огромну цену за слободу своје отаџбине и поштовање људског достојанства, добро су препознати у савременој европској историји.

Велики у борби за своју ствар ови обични људи и сељаци које је рат преко ноћи претворио у праве војнике још су већи због свог поштовања и никад подцењивачког односас према својим притивницима који су се захваљујући историјским околностима нашли на другој страни. Због свега тога данас, када одајемо пошту „нашим“ жртвама сећамо се и „њихових“ жртава. Да, ово је влики дан у историји српског народа али је велики дан и за друге народе са ових и других простора.

Отуда сваке године са овог почивалишта шаљемо увек исту поруку - не поновило се, али и да се не заборави. Суштина ове поруке је да само у миру и зајеедништву можемо постојати и опстати као људи-, рекла је амбасадор Душанка Дивјак Томић.

Наталијина ремонда симбол Дана примирја

Наталијина рамонда уведена је као симбол којим обележавамо Дан примирја одлуком Владе Србије 2012. године, а симболика је вишеструка. Овај цвет се може нарочито наћи на планини Ниџе чији је врх Кајмакчалан поприште славне битке у Првом светском рату, а позадина значке је зелено-црна, што су боје Албанске споменице.

 Сви чланови Владе Србије добили су у свом кабинету по један цвет - Наталијину рамонду, коју као обележје Дана примирја ових дана треба да носе закачену за ревер.

Нежни, бледољубичасти цвет са именом краљице Наталије којим се у Србији обележава Дан примирја у Првом светском рату, познат је по својој невероватној издржљивости и под надимком "цвет феникс".

Није лако одлучити се да ли код Наталијине рамонде више очарава њена скромна и љупка лепота или невероватна издржљивост по којој је добила чак и надимак "цвет феникс".

Наиталијина рамонда чак и кад се потпуно осуши, може поново да оживи када добије влагу.

М.М.С.