31. март 2010.

У Србији, Македонији и српској дијаспори обележен 24. март као Дан сећања на жртве НАТО бомбардовања.
На 11. годишњицу почетка бомбардовања Савезне Републике Југославије, у Београду и Новом Саду, тачно у подне, огласиле су се сирене са знаком престанка ваздушне опасности. Дан почетка бомбардовања обележава се као Дан сећања на жртве НАТО бомбардовања. Патријарх српски Иринеј у цркви Светог Марка у Београду служио је помен свим жртвама НАТО агресије и борцима палим за одбрану отаџбине. У Косовској Митровици годишњица НАТО агресије обележена је великим протестним митингом...

Поводом 11. годишњице НАТО агресије на Србију и Дана жртава тог некажњеног бруталног злочина у срцу Европе, у организацији Демократске партије Срба и Српске заједнице у Македонији, у цркви Св. Троице у Куманову, Св. Ђорђа у Старом Нагоричану, паљењем свећа одата је пошта свим страдалима.

Истим поводом у просторијама Српске заједнице у Скопљу организована је акција добровољног давања крви. У знак захвалности грађанима Македоније који су у време НАТО агресије даривали своју крв угроженима у Србији, симболничном узвратном акцијом сећања укључили су добровољни даваоци крви из Скопља, Тетова, Брвенице, Врања, Новог брда са Косова и Метохије...

Одлука о нападу НАТО на СРЈ донета је без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу о почетку акције под именом "Савезничка снага" америчком генералу Веслију Кларку пренео је 23. марта 1999. тадашњи генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

У бомбардовањима, која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе. Према проценама различитих извора, погинуло између 1.200 и 2.500 људи. Бомбардовање је окончано 78 дана касније, усвајањем Резолуције 1244. Савета безбедности УН.