28. август 2016.
Православна Црква 15. (28.) августа празнује један од највећих хришћанских празника, крај земаљског живота Дјеве Марије, Њену смрт коју назива Успењем, речју у којој су сједињена значења, блаженства, мира, спокојства и радости.
Пресвета Дјева Марија, Богородица, посредница нашег спасења, поживела је још доста дуго после Вазнесења Сина свог. Док је умирао на крсту, Син њен, Исус Христос на чување ју је предао светом Јовану Богослову.
У његовом дому, на Сиону, живела је она у непрестаној молитви ишчекујући дан када ће отићи Сину свом. Често је походила сва она места, која су подсећала на велике догађаје и велика дела Сина њеног. Својим молитвама, саветима, кротошћу и трпељивошћу помагала је она светим апостолима у ширењу Божје речи. Најдуже времена у молитви проводила је на Јелеонској Гори, молећи Бога да је што пре узме себи.
И тако једном док се молила јави јој се архангел Гаврило и бловести јој да ће кроз три дана да се упокоји, нашта се она веома обрадовала. Пожелела је да пре свог упокојења види још једном све апостоле и жеља јој би испуњена.
Ношени крилима анђела и на облацима, скупише се сви апостоли да последњи пут заблагодаре овој Мајци над мајкама, Пресветој Богородици. Опростивши се од њих, она предаде свој дух Богу. Ковчег са њеним светим моштима уз пратњу мноштва хришћана пренели су у Гетсимански Врт, у гробницу родитеља њених, Светих Јоакима и Ане. Док су га носили кроз град, из њега се непрестано ширио благоухани мирис. Један од јеврејских свештеника дрзну се те рукама дохвати ковчег, али му у том тренутку обе руке отпадоше, те он поверова у Христа и оне му се повратише.
Апостоли су сахранили Богородицу у Гетсиманском врту, у гробу њених родитеља Јоакима и Ане. Трећег дана по погребењу тела Богоматере, док су свети Апостоли били окупљени на вечери, угледаше на ваздуху васкрслу Богородицу, окружену мноштвом анђела. Она им рече: "Радујте се, јер сам са вама у све дане!" Апостоли на то ускликнуше: "Пресвета Богородице, помози нам!"
Од тога дана уврише се свети Апостоли и усменим Предањем научише целу цркву да је пречиста мати Божја васкрснула од Сина и Бога свога, и са телом узнесена на небо. На тај начин, сам Христос испуњава заповест да синови треба да поштују родитеље своје. Он није дозволио да иструли тело Његове умрле Мајке, него га је оживео и спојио са Богородичином бесмртном душом. Тако је Богородичин гроб, као и Христов, остао празан после његовог Васкрсења и узнесења на небо. У то се уверио и свети апостол Тома, који је закаснио на погреб Мајке Божје. Овом празнику претходи двонедељни пост.
Тропар (глас 1):
В рождествје дјевство сохранила јеси, во успенији мира не оставила јеси Богородице, преставиласја јеси к животу мати сушчи живота, и молитвами твојими избављајеши от смерти души нашја.
