17. август 2015.

Познати свестрани велики уметник, композитор, флаутиста, диригент, аранжер, музички продуцент, преводилац и песник. Арсен Дедић преминуо је данас у Загребу у 78. години.

Дедић је због сепсе 30. јула примљен на КБЦ "Загреб", а како су тада пренели хрватски медији, претпостављало се да је реч о компликацији уградње ендопротезе кука.

У последња два дана, стање му се нагло погоршало, отказали су му и бубрези и вечерас је изгубио битку с болешћу.

Био је један од најомиљенијих музичара и извођача на тлу бивше Југославије. Један је од утемељивача жанра шансоне на нашим просторима, препознатљивог вокалног и довитљивог песничког стила.

Писао је и музику за позоришне представе, за филмове и телевизијске серије, од којих су најпознатије Просјаци и синови, Глембајеви и У регистратури.

Рођен је у Шибенику 1938. од оца српског и мајке хрватског порекла. Одрастао је поред мора, учио да свира флауту, похађао шибенску гимназију. Током гимназијских дана, основао је чак и клапу.

Детињство у Шибенику, медитерански менталитет и атмосфера у великој мери су утицали на његов уметнички стил. У каснијим годинама, истицао је да једним од својих највећих успеха сматра везу са својом животном партнерком Габи Новак, са којом се венчао 1970. године.

Радио је и плоче за децу, примењену музику, а његове песме изводили су и Драго Млинарец, "Бијело дугме", Јосипа Лисац, "Сребрна крила", Здравко Чолић и многи други.

Прву књигу поезије Брод у боци Дедић је објавио 1971. године и она је доживела бројна издања и импресиван тираж, а међу песмама је била и Не дај се, Инес која је прихваћена од свих генерација.
Са великим бројем награда и признања, са обимним уметничким опусом од преко 30 албума, Арсен је и последњих година, нарушеног здравља, неуморно радио. Остаће упамћен као романтик, шансоњер Балкана сасвим посебног стила високе уметничке вредности.

За људе „који вреде"

У разговору за Вечерње новости фебруара ове године Арсен Дедић је рекао да је и својим песмама и у животу видео само људе, "оне који вреде", уз искуство да они који су вредели, вреде увек.

Рођени Шибенчанин, у Загребу од 1948. пореклом са очеве стране српског порекла, из породице у којој су сви били православни верници. Његова мајка, пак, била је Хрватица из Рупа крај Скрадина.

У том разговору Арсен је сумирао: - Направио сам 150 позоришних представа, 100 филмова, што играних, што документарних. Најсрећније и најстабилније, оно што највише чувам, ми је живот са Габи. Ми смо већ једно. Био сам недавно у вртићу и питао једну цурицу како се зовем. "Знам ја вас јако добро, ви се зовете Арсен Дедић и Габи Новак". Најсрећнији ми је период од када сам са њом, а иду нам четрдесет и прва година заједничког живота...