Вечерас почиње Девето издање Интернационалног књижевног фестивала „ПРО-ЗА Балкан“ у Скопљу у чијој организацији партнерску подршку пружа и Српски културно инфрмативни центар СПОНА. учествује девет гостију – писаца, издавача, уредника.Уз лауреата Мирчеу Картарескуа су Гојко Божовић, Јоана Николае, Анте Томић, Миљенко Јерговић, Оливера Ћорвезироска, Калин Терзиски, Диана Матулић и Андреј Хочевар.

Промоција њиховог стваралаштва је најављена на отварању 19. септембра у амбијенту здања Даут-пашиног амама у старом делу Скопља.

Програм фестивала ПРО-ЗА БАЛКАН. „Скопје fellowship“ како је најављено посвећен је страним издавачима, директорима и програмским руководиоцима фестивала, књижевним агентима и скаутима. Фестивал је међу првима у региону успоставио програм посвећен овом профилу гостију, и наставља – несмањеним интензитетом најављују организатори.

Циљ је упознавање важних имена познатих фестивала у свету са овдашњом књижевном сценом, у нади да ће из тога произаћи нови преводи, гостoвања писаца у иностранству, промоција литературе, умрежавање писаца и културних радника из сфере издаваштвота и книжевности са колегама у Европи свету….

Награда „Прозарт”, коју Интернационални књижевни фестивал „ПРО-ЗА Балкан“ додељује истакнутом аутору за допринос развоју књижевности на Балкану, ове 2021 године припала је великом румунском писцу Мирча Картареску, специфичном приповедачу чија се прозна дела с почетка  21 века намећу као снажан потенцијал у контексту савремене европске књижевности, наводе из Одбора за доделу награде “Прозарт”: Председник Ермис Лафазановски, и  чланови Александар Прокопиев и Дејан Трајкоски.

Мирча Картареску је рођен 1 јуна 1956 године у Букурешту. Досада је издао више од  30 књига – романа, поезије, есеја, колумни, академских радова и велики број чланака.

Мирча Картареску је најпревођенији савремени румунски аутор чији се неспорни  квалитет доказје посебно са његовом познатом трилогијом „Залепљење“, која не само што је преведена на скоро све европске јазике, већ је и кључно књижевно остварење. Картареску је награђиван престижним домаћим и међународним признањима међу којима су и : Томас Ман награда у Немачкој  (2018), Форментор у Шпанији (2018), Грегор фон Рецори награда у Италији (2015), Аустријска државна награда за литературу (2015), Лајпцишка награда за книгу о европском разумевању (2015), Берлинска награда Дом светских култура (2015), Велика награда за поезију у Србији (2013), Виленица наградата у Словенији (2011)…

Последњих година Картареску се често спомиње и као озбиљан кандидат за Нобелову нагрост о чему су писали Гардијан, Идепендент… Велики допринос томе дају и друга његова изванред као што су „Носталгија“ „Травестии“, „Левант“,„зашто волимо жене“ и др. које га заједно са његовом трилогијом сврставају на престижни врх европске и светске књижевности.Има више од сто превода његових дела за које међународна критика вели да је  Картареску не само писац  који тренутно обележава европску књижевност већ је и писац од кога има шта да се очекује у будућности.

Мирчеа Картареску је професор на универзитету у Букурешту, а пише и за медије. Члан је Савеза писаца Руманије, као и румунског  ПЕН-а.

Гојко Божовић (Пљевља 1972) песник, есеијиста, књижевни критичар, уредник и издавач. Књиге песама: Подземни биоскоп (1991), Душа звери (1993), Песме о стварима (1996), Архипелаг (2002), Елементи (2006), Оближња божанства (2012), Мапа (2017) и Тиха зверка поднева (изабране песме и хронике, 2019).

Књиге есеја: Поезија у времену. О српској поезији друге половине 20. века (2000), Места која волимо. Есеји о српској поезији (2009), Књижевност и дани (2018)  и Краљевства без граница. Есеји о српској поезији XX и XXИ века (2019).

Антологије: Антологија новије српске поезије (2005), Place We Love. An Anthology of Contemporary Serbian Poetry (2006, 2011) и Свет око нас. Европски градови у новој српској приповеци (2009, 2018).

Награде за поезију: „Матићев шал“, „Брана Цветковић“, „Ђура Јакшић“, „Бранко Ћопић“, „Еуропа Гиовани Интернатионал Поетрy Призе“, „Кочићево перо“ и „Кочићева књига“ “ и „Грачаница Чартер“ за поезију. Награда за есејистику: „Борислав Пекић“. Добитник је признања „Витез позива“ (2019) за рад у области културе, књижевности и издаваштва.

Три књиге песама Гојка Божовића преведене су и издате на македонском језику  („Елементи“, избрани песни, 2010; „Околни божества: песни и хроники“, 2014, и „Мапа“, 2019), као и књига есеја „Книжевноста и дните“ (2021).

Поезија и есеји Гојка Божовића превођени су на енглески, француски, немачки, италијански, руски, шпански, холандски, дански, португалски, чешки, мађарски, словачки, пољски, румунски, бугарски, украјински, словеначки и македонски језик.

Књиге изабраних песама Гојка Божовића објављене су у Македонији (Елементи, Слово, Скопје, 2010), у Бугарској (Името на езика, ДА, София, 2016), у Русији (Карта и другие стихотворения, 2018), у Хрватској (Изнад воде, 2019) и у Украјини (Межи миста та инши вирши, 2019). У Македонији су објављене и књиге песама Гојка Божовића Околни божества : песни и хроники (Слово, Скопје, 2014) и Мапа (Везилка 2011, Скопје, 2019).

Бави се приређивачким и уредничким радом. Оснивач и главни уредник Издавачке куће Архипелаг (2007) и Београдског фестивала европске књижевности (2017). Потпредседник Српског ПЕН центра.

У издању Архипелага објављена је тематска антологија савремене српске приче о европским градовима Свет око нас (2009).

Живи у Београду.

Јоана Николае (рођена у Sângeorz-Băi, Bistriţa-Năsăud – Румунија) јее авторка неколико издања поезије „Ретуширана фотографија“, „Север“, „Судбина“, „Кенотаф“, „Автоимун“ – „Најбоља књига 2013“  Савеза писаца Румуније, антологија „Ломографије“, три новеле „Небо у стомаку“, „Птица на жици“, „Црни пелин“ – финалиста најважнијих националних књижевних награда, награда за прозу часописа Атенеу, „Књига  године за 2018“ такмичења „Читаталац зна најбоље“ и „Књига Регине“, победник  Руманског радија за Културну награду за прозу, Посматрачка културна награда, Агенција де Карт награда и национална награда за прозу „The Newspaper of Iassy“, и неколико  издања дечје литературе „АвантуреАрика“, „Арик и плаћеници“, „Фербонија“, „Вертигија и Путовање Медила“.

Била је номинована за неколико интернационалних награда, међу којима и за и Награду о источно-европској литератури. „Север“ – преведена на немачки језик (2008), „Небо у стомаку“ је издата у Шведској (2013), у Бугарској (2014) и Немачкој (2018). „Птица на жици“ је преведена на српски, док је „Автоимун“ издата на бугарском језику. (2016). Њена дела су укључена у 20 колективних књига у Румунији, као и у неколико страних часописа и антологија… Учествовала је националним   и међународним конференцијама и фестивалима. Избор из њене поезије преведен је и на француски, немачки шведски, пољски и бугарски језик. Чланица је Савеза писаца Румуније, као и румунског ПЕН-а.

Анте Томић (1970) је познати хрватски писац. Толико познат, и толмедијима, да озбиљно размишља да штампа визит-картице на којима ће написати управо то испод имена – познат хрватски писац. Ради као новинар за „Јутарњи Лист“, а његове суботње колумне су омиљено штиво за све оне који желе да се насмеју чак и када је ситуација у земљи лоша.

Написао је четири романа: „Шта је мушкарац без бркова“, „Ништа не треба да нас изненади“, „Љубав, електрична енергија, вода и телефон“ и „Чудо у Поскокова Драга“. Објавио је и збирку приповедака „Заборавих где сам се паркирао“, две книге фељтона „Фолклорни фестивал“ и „Класа оптимист“ и две књиги колумни – „Покорни грађанин“ и „Дечко који обећава“. Заједно со Ивицом Иванишевићем написао је сценари за филм „Последња воља“, а са Рајком Грлићем сценари за „Нека остане међу нама“. У сарадњи са Ренатом Баретићем и Ивицом Иванишевићем написао је и сценарио за ТВ серију „Ново доба“. Хрвоје Хрибар је 2005. Снимио филм „Шта је мушкарац без бркова“ на основу његовог првог романа, а годину дана касније Рајко Грлић је снимио филм „Караула“ базиран на његовој књизи „Ништо не треба да нас изненади“.

Миљенко Јерговић је једен од најзначајних писаца у региону бивше Југославије. Рођен је 1966 године у Сарајеву, а данас живи у Загребу. Аутор је више од 30 романа, збирки приповедака и поетских издања.

Добитник је великог броја националних и међународних књижевних награда, као и награде за мир „Ерих Марија Ремарк“ (1995), Италијанске Premio Grinzane Cavour (2003), Енглеске књижевне награде за најбољи роман у Средњој Европи (Пољска, 2012) награде „Његош“ (2015), Прозарт (2017). Он је најчитанији аутор у региону.

Оливера Ќорвезироска (1965) је рођена у Куманову. Основно и средње образовање завршила је у родном граду, а Филолошки факултет у Скопљу, где живи и ради.

Заступљена је у двадесетак антологија савремене македонске  приповетке, објавених у земљи и иностранству. Њене приповетке су преведене на енглески, француски, мађарски,  албански, чешки, српски, словенечки, пољски, руски, немачки и грчки језик. Вишекратни је добитник значајних награда за приповетку, а за „Сплетени раскази“ 2003 добила је награду за најбољу прозу „Стале Попов“.

Аутор је следећих књиги:
„Трећи кат“ и „Високи бели“ (поезија), „Кифлица Мирна“ и „Мој брат са тринаестог спрата“ (романи за децу); „Деда Миле“ (сликовница), „Отварат ли снови посао“ и „Један Текст и једна жена“ (критика и есеистика), „Закључано тело Лу“ и „Аб’т“ (романи за одрасле), „Страдања младог лектора“, „(С)плетени раскази“, „Два јастука“, „(Са)шивене приповетке“, „Новелице без шећера“, „Улице којих нема“ и „Преступне године“ (приповетке за одрасле).

Калин Терзиски је рођен 22 марта 1970 у Софији, Бугарска. Дипломирао је на Медицинском универзитеу у Софији и специјализирао психијатрију. За време студија медицине радио је у много професија – столар, људски ресурси, копирајтер, санитарац, уредник…

Од 2001 Терзиски ради као лекар у психијатриској болници „Св. Иван Рилски“.Од 1995 године улази у новинарство, као и најразличитије артистичке активности на радијским и телевизиским емисијама. Терзиски своје текстове објављује у периодичним часописима и магазинима. Терзиски је почео да пише поезију и фикцију 1997.
Награде: Награда за најпродаванију књигу у Бугарској – за новелу Алкохол – 2010, Награда за књижевност од Европске Унија – 2011 за кратке приче  „Да ли има неко да те воли“. Златно перо – Награда за придонес у бугарској култури – 2013.
Досада Калин Терзиски је објавио 23 књиге – шест новела, 12 збирки кратких прича и пет збирки песама.

Програм

Први дан 19 септембар 2021

Свечано отварање – Даут-пашин амам – 20.00 – 21.15 часова

Представљање писаца и њиховог дела.

Са ауторима – Мирча Картареску, Јоана Николае, Анте Томић, Миљенко Јерговић, Оливера Ќорвезироска и Калин Терзиски разговараће Александар Прокопиев, Ермис Лафазановски и Владимир Јанковски.

Други дан 20 септембар 2021

Округли сто „Литература у време пост-истине“ – Europe House – од 13.00 до 14.30 часова. (Напомена: овај догађај је затворен за публику)

Учествују писци гости и чланови„Скопје fellowship“ програма. Модератор: Владимир Јанковски.

Сусрет са члановима „Скопје fellowship“ програма са представницима Македонске асоцијације издавача.

Приказивање филма „Устав Републике Хрватске“ сценаристе и писца Анте Томића у Кинотеци Северне Македоније од 20 часова. Предвиђен је разговор између Анте Томића, Миљенка Јерговића и Александра Прокопиева.

Трећи дан 21 септембра 2021

Затварање фестивалдодела награда „Прозарт“ – Даут-пашин амам, 20.00 часова

Писци ће читати изводе из њихових дела.

Обраќање лауреата Мирча Картарескуа.

Musicians’ cut: Гоце Јованоски и Андреа Мирческа извешће експерименталну звучну импресију из филма „Устав  Републике Хрватске“ по сценарију Анте Томића.

Четврти дан 22 септембра 2021

Допунски програм – Александар Прокопиев о Гојку Божовићу & Божовић и Прокопиев о Данилу Кишу – книжара Буква, 20:00 часова.

НАПОМЕНА.

Због Ковид-19 организатор задржава право на измене програма. Догађаји ће бити организовани према здравственим протоколима.

М.С.