04. мај 2015.

Устаљеном динамиком, наставља се циклус књижевних радионица Културно-информативног центра Срба у Македонији "Спона", у Куманову. У петак, 8. маја са почетком у 20,00 часова у просторијама Фото кино клуба Козјак (Народна техника), планирана је обрада поеме "Рече ми један чоек" - Матије Бећковића, уз радни наслов Поема - жанр који изумире уз модераторство Елизабете Крљевски.

Замишљено је да уз краћи видео приказ ове поеме читалачкој публици се понуде виђења епике и поеме као жанра у данашњим околностима. 

О Матији

Све до појаве књиге Рече ми један чоек (1970) Матија Бећковић је само познато песничко име, једно од многих у књижевном таласу шездесетих.Од тада он је, међутим, велики песник, један од најоригиналнијих и најчуднијих који су на српском језику певали.

Када се појавила ова збирка поема, као прва у низу његових „ровачких" књига, створио се варљив утисак, који иначе прати многе подвиге духа, да је то било релативно лако спјевати.

"Чинило се, малтене, да је све што та књига садржи било већ готово, састављено да се нудило, али да се нико није сетио да га „узме и, још мање да га прогласи за поезију. Када се прво изненађење стишало и опсена прошла, постало је јасно да је у питању поетска грађевина у којој је практично све познато, сем како је створена. Познат је језички материјал, место са кога је узет, позната је уобичајена функција његова. И други пјесници су посезали за њим, неки и знатно пре Бећковића, али као да је чекао толике године на њега, тај несхватљиви материјал, на ком су се многи "поломили" , постао је изненађујуће послушан , као да га је познао. Тајна те "послушности" јесте , заправо , тајна те чудесне поезије.''

Из увода књиге Рече ми један чоек - Издавач Макарије