СЛОВО - бр. 20

Завршавамо још један годишњи (школски) циклус рада и деловања, који по обичају увек долази овога месеца јуна. Уз растанак са најмлађима, напомињемо да овим јунским бројем на једвите јаде, о свом трошку, заокружујемо једну целину, уз потпуну неизвесност, даљег деловања. Уобичајеним великим одрицањем, практично, без икакве помоћи и финансијских средстава, ипак, нудимо нашим читаоцима допринос заокружењу једне образовне фазе у овој години, поред редовног осликавања културних активности нашег народа на овим просторима, али, уз потпуну неизвесност, даљег деловања и објективну бојазан од – гашења...

У условима додатног осиромашења укупне информативне понуде на српском језику у Македонији, у продуженој клими несхватљиве летаргије и хроничног занемаривања значаја благовременог, изворног информисања нашег народа, са практично угашеним, или запуштеним и заборављеним дописништвима београдских медија у Скопљу, „Спона“ са „Словом“ остаје једини светионик, но, са пригушеним „жишком“. Поред електронског сервиса „Спона“ www.srbi.org.mk за регистровање превасходно културних и просветних активности нашег народа, гласник „Слово“ је бележио образовно-
културни сегмент живота на југу. Сурова чињеница се намеће и потврђује већ познате оквире да су оба гласила покренута захваљујући искључиво ентузијазму неколицине младих људи у „Спони“, касније охрабрених делимичном финансијском потпором Министарства културе, касније и Министарства за дијаспору Владе Републике Србије.

Но, на жалост, последњи „сигнали“ су обесхрабрујући, како за „Спону“, тако и за поново угашени часопис „Поглед“, и, слободно се може рећи, читав НВО корпус Срба у Македонији. Не улазећи овога пута у суштину проблема и позадину неочекиваног заборава, „застоја“ и одужених „вагања“ у матици о „приоритетним“ прерасподелама средстава у условима економске кризе као добродошлог паравана између осталог и за (не)схватљиве одлуке, невољно и принудно, остајемо – „на чекању“. Можда,припремљени и за - растанак.

У таквом хроничном ишчекивању, и даље је на „снази“ невесела реалност да Срби у Македонији немају ни један једини независни властити телевизијски, или радијски канал, где би се „сликала“ збивања у овој земљи. И сада, уместо да, како – тако, добијемо било какву очекивану потпору за спас и премошћивање проблема, ако већ не може да се рачуна на развојни импулс за нове домете и циљеве, остајемо запостављени - по страни.

Ученицима из ОШ „Светозар Марковић“ пријаће ново постављени прозори на школској згради. Праву проверу имаће већ ове зиме. У таквим околностима привршавамо овогодишњи школски циклус на страницама двадесетог Слова...

Образовна овера краја основног образовања у матичним школама значи растанак и за оне ђаке из одељења са наставом на српском језику којима ће овај септембар бити у знаку нових познанстава, нових пријатељстава. Те нове обавезе и изазови воде ка новом сазревању, још једној степеници младалаштва. Остали ће само кратко да се „охладе“ и „одморе“ од старог и познатог друштва, па ће већ на јесен поново у исте клупе. А, до тада, пријатни и срећни дани летњег опуштања на заслуженом распусту.

Милутин Станчић