СЛОВО - бр. 33

Избор је наш - српски

Шта ће се радити и о чему ће се говорити током септембарских школских, а затим и октобарских пописних дана, остаје да се види. Да ли ћемо бити само неми сведоци или учесници процеса зависи од нас самих, али и од атмосфере какву ћемо затећи и у каквој ћемо позицији бити за деловање.

Имамо ли кризу? Имамо. Траје у свим сегментима, независно како је медијумски и уопште друштвено- политички третирана. Где смо и шта смо, ко смо, кад нас има,- нема нас...питања су која су одавно прохујала, а одговоре немамо и не знамо. Ко ће то право нама обезбедити, ако не ми сами. Наш је језик и идентитет, део нас самих, наше историје, и корена. Да ли дишемо слободу у потребама тако гласно помињаних слобода!?

Имамо ли капацитета да се ослободимо и кажемо шта смо, и којим језиком зборимо...Непознато је, али и нелогично да право које си стекао и које је држава дала, да га онда иста и угрожава! Морамо се сви заједно за то право и изборити. Ставом. Није да је посао само за политичаре, али и јесте. Шта су то до сад учинили показују резултати и нека одговорност свако понесе. Да ли смо део политичког процеса, кампања, учествујемо ли, сада је мање важно, колико то да се за најелементарније право изборимо, за минимум људског достојанства. Нема изговора, ни мозгања. Времена нема.

Размислите само, добро ће доћи, колико људи у окружењу познајете, можете погодити којој заједници и етникуму припадају, али, да ли су тако и пописани? Упоредимо само број захтева за упис на српском језику у личним документима, са „стварним” бројем Срба у Македонији.

До избора је, али не политичких, већ личних. Да ли ћемо бити подложни притисцима, обележавањем? Можда и хоћемо. И јесте да ће нам можда слобода бити доведена у опасност. Али,мора се стати и рећи: то сам – ко сам. Србин сам православне вере, иако сам македонски држављанин, корен ми јe српски. Кад се за то право изборимо, моћи ћемо и друга права да бранимо и нећемо бити тескобни, ни у аутобуском превозу, ни у таксију, ни на шалтерима, ни у продавницама. А јесмо ли тескобни? Сами одговор знате!

Милутин Станчић