СЛОВО - бр. 36-37

У светосавском огледалу

Завејани с неба, изгледа, како смо и заслужили, забасали смо у кијамету на земљи. Независно на временске (не)прилике и годишња доба. Вреде ли понављања? Умни учитељи су увек истицали да је понављање основа знања, а у животу посебно овом савременом, међутим, понављача је све више, а знања од њих и око њих, на жалост, све мање. Уверавамо се у то на сваком кораку и у невеслој нам све суровијој свакодневици.

По ко зна који пут већ виђеном политички прекројеном сценарију, уверили смо се у, на жалост, добро нам знане српске посебности и замагљивања и током обележавања Савиндана у Македонији, као ретко где у свету, практично, готово без литургијског и црквеног спомињања Светитеља, у којег се свејдно куну и они с правом и они без части и два прста образа да то чине. Извесно је сличан сценарио следи и за предстојеће Сретењско српско подсећање на овим просторима.

Узалуд се ми трудили да оставимо утисак праве слике у пуноћи времена и простора разара реалност, просто се све губи у том разводњавању суштине подела и лажирања, јер се и изелица и поштењак изједначише на попришту свакодневља, где нам само нада у Бога преоста.

Понављали оно већ написано, између осталог и на страницама Слова, или не, јасно је готово свима шта се то збива у нашем корпусу и који су играчи и с каквим образом приступили слављу и подсећању на Светог Саву, његове поуке и поруке. Славили смо, како је ко схватио и прихватио, нашег Светитеља, Просветитеља, Миротворца.

Без много паметовања, скромно, из нашег угла, дужни смо да подсетимо. Писали смо, без претенциозности говорили, али понављамо, лекције се у безвољи тешко уче. Својатања је било на претек. У чије ли само име? Нека правда буде Божја. Све остало је утопија, сујета и таштина. Од ње се управо одрекао Онај којег славимо, а преко којег осазнајемо да нам је управо Свети Сава показао пут до Бога, и да је управо заједница са Њим победа над смрћу!

Можда ће неки наши читаоци да нам замере на суровом истицању тешке реалности, можда чак лепећи и етикету песимиста и мргуда, али на објективности свакако не могу. Којим смо очима посматрали све што преживљавамо и како нам се све то политички ретушира и намеће, нека време покаже, колико смо били у праву! Подсећали смо и сада чинимо, поводом нашег празника светковине и памћења на неизбрисив траг нашег великана, да је горка, али ипак, баш таква чињеница да су и ова, као и сва претходна славља, прошла без права Срба на свој духовни печат, без истинског неговања црквености. Правој слици, додајемо и чињеницу да се и ове године паралелним светковинама Срба у Македонији обележио дан сећања на највећег Србина међу Србима. Бележимо те светосавске паралеле, са сличним, или резервним актерима по задатаку прелетачима, између осталог и из матице.

Можда је, за многе, и из прагматичних разлога који су данас и те како на цени, макар били и за једнократну употребу, заиста упутно бити увиђаван према нашим политичарима који „воде“ народ. Не вреде претварања. Зато искрено, будимо оно што заиста јесмо, бавили се, или само посредно дотицали наметнуте нам политике, бићемо увек више него уверљиви.
Милутин Станчић