12. новембар 2017.

Спомен костурница погинулим српским јунацима Кумановске битке из Првог балканског рата 1912. на северу Македоније, поново је осветљена.

Упркос делимичном санирању и рекоснтрукцији дела основе остатака костурнице на Зебрњаку, протеклих неколико година меморијал је био без осветљења. Захваљујући ангажвању Љубише Петровића и запослених у његовој фирме Муња, у потпуности је саниран систем расвете са свих девет рефлектора у компексу.

После више деценија заборава и запуштености, споменик погинулим српским јунацима Кумановске битке на Зебрњаку, етапно је саниран још од 2009. заједничким ангажманом власти из Београда и Скопља. Захваљујући ангажману Владе Србије, преко амбасаде у Скопљу и локалне самоуправе општине Старо Нагоричане, уз сагласност власти Македоније – Зебрњак је радовима на обнови и уређењу читавог комплекса уочеи обележавања века од битке, етапно добио пристојан изглед.

Уочи обележавања стогодишњег јубилеја одлучујуће операције Првог балканског рата, комплекс је у значајном мери саниран. Но, недостаци и пропусти у тим захватима открили су се убрзо после прославе 2012. између осталог и „кваром“ на осветљењу.

Споменик је сада ангажовањем Петровића и фирме Муња поново - осветљен.

Монумент на Зебрњаку је дело београдског архитекте Момира Коруновића (1883-1969). Грађен је од најтврђег базалта и армираног бетона. Био је висок 48,5 метара. Међутим, маја 1942. године, у време бугарске окупације Македоније, минирањем су срушене две трећине грандиозног споменика.
Грађен је у такозваном српском националном стилу, и био је украшен фрескама сликара Живорада Настасијевића, једног од утемељивача уметничке групе „Зограф“. Зебрњак је оцењен као један од најуспешнијих и највреднијих остварења архитектуре у тој врсти грађевина прве половине минулог века. Грађен је од сивог базалтног камена с вулканских површина самог Зебрњака, у техници рустике, са изванредним повезивањем, што се показало пресудним у покушају бугарских вандала да га до темеља сруше минирањем 1942. године.

У костурници на Зебрњаку почивају земни остаци 678 војника Прве српске армије, којом је тада командовао престолонаследник Александар Карађорђевић. У пробоју је погинуло 1.207 и рањено 5.212 војника, док се „више од 600 ратника заметнуо сваки траг“.
М.С.