16. фебруар 2016.
На Сретење, поводом 15. фебруара, Дана државности Републике Србије, у здању Македонском народног театра (МНТ) у Скопљу синоћ је приређен свечани пријем у организовацији амбасадора Србије у Македонији Душанке Дивјак Томић, почасног конзулата Србије у Битољу и Модне компаније МОНА из Београда.

На пријему, (на коме су присуствовали председник Собрања (скупштине) Македоније Трајко Вељановски, министри у Влади Македоније - за унутрашње послове Оливер Спасовски, културу Елизабета Канчевска Милевска, рад и социјалну политику Фросина Ташевска – Ременски, председник МАНУ, академик Таки Фити, лидер опозиционог СДСМ-а Зоран Заев, градоначелник Скопља, Коце Трајановски, чланови дипломатског кора, војни изасланици, бројне угледне личности из јавног живота, представници српских асоцијација...) у обраћању амбасадор Србије Душанка Дивјак Томић је указала на значај обележавања два важна датума у историји наше државе.

Први, 1804. када је подигнут Први српски устанак под вођством легенадраног Карађорђа Петровића и други 1835. „када је једна мала балканска држава Кнежевина Србија усвојила један од најмодернијих и најлибеларнијих устава тога доба“.

Подсетила је да је један од најтежих периода бурне историје Србије у време Великог рата добрим делом везан и за ове крајеве некадашње Краљевине Србије, сада територије самосталне Републике Македоније. Тадашња Србија је платила „несразмерно високу цену - изгубила је трећину укупног становништва, а поливина њеног економског блага потпуно је уништена и разорена...“

Данас, Србија и Македонија, како је истакла, могу се похвалити „заиста добрим односима и високим нивоом свеукупне сарадње“.

- Иако је много до сада остварено, још има много неискоришћеног простора за унапређење наших међусобних односа. На томе морамо истрајно и заједно да радимо. И и међу пријатељима има проблема, међутим, уверена сам да она нису нерешиви уз добру вољу, отворен дијалог и пуно узајамно поштовање. Желим да искористим ову прилику да нагласим и то да ове године обележавамо још један важан јубилеј - 20 година дипломатскх односа између наших двеју држава. То видим као додатни мотив и снажан подстицај да додатно обогатимо наше свеукупне односе, рекла је амбасадор Душанка Дивјак Томић.

У културном делу програма свечаности на сцени МНТ, симболичним путовањем кроз историју савремене Србије, дочаравањем значајних периода минулог времена и њеног актуелног тренутка, које су водили Биљана Тодоровић Георгиевска и Мирољуб Стојичић, наступили су првак опере Народног позоришта, професор Оливер Њего, уз клавирску пратњу професора Николе Рацкова, првак Драме Народног позоришта у Београду Лепомир Ивковић и Хор Педагошког факултета из Врања „Даскал“, под диригентским равнањем Јелене Вучковске Милевске.

Крај програма на свечаности пре пригодног коктела на пријему, увеличан је изванредном тематском модном ревијом креација Модне кућа МОНА из Београда. Манекени скопског студија Црнокрак, приказали су тематски креиране колекције МОНА - „Света вода“ Ане Лековић и „Моћни оклопници“ Кристине Гајић.

Из излагања амбасадора Душанке Дивјак Томић.

Данас обележавамо два велика датума у историји савремене српске државе. На данашњи дан 1804.године почео је Први српски устанак, под вођством легендарног Карађорђа Петровића. Устанак је имао значај националне револуције за ослобођење од вишевековног ропства и обнављање српске државности, успостављањем Народне скупштине (Правитељствујушчи совјети) и доношењем закона.

На исти дан 1835.године, једна мала балканска држава, Кнежевина Србија, усвојила је један од најмодернијих и најлибералнијих устава тога доба. Како је 15. фрбруар и велики хришћански празник, Сретење, овај устав је познат и као Сретењски устав. За узор је имао француске Повеље из 1804. и 1830.године и белгијски Устав из 1831.године.

По својим слободоумним идејама, овај Устав је био далеко испред непросвећене и заостале феудалне Србије тог времена. У жељи да се њиме ограничи апсолутистичка владавина кнеза Милоша Обреновића, у Устав је уткан широк спектар, за то време врло напредних идеја, као на пример: укидање ропства и феудалних односа, грађанске слободе и права, неприкосновеност личности, равноправност грађана без обзира на веру и националност, независност судства, право на законито суђење, право на слободу кретања и настањивања, право на слободу избора занимања, неповредивост стана, и др.

Нису ли то вредности које данас баштинимо као највише евроспке демократске стандарде?! Пошто је пркосио времену у коме је настао, век овог Устава био је кратак, пре свега због јаких спољних притисака. Међутим, уз све своје мане и недостатке, овај Устав је ипак означио прекретницу у политичком развоју Србије у 19. веку, јер је ударио темеље на којима започела изградња српске државности у модерном, европском смислу речи. Овај Устав само је једна од историјских потврда да је Србија држава са дубоким, вишевековним коренима, који је и данас држе усправном.

На дугом путу своје државности, Србија и њен народ суочавали су се са бројним и веома тешким искушењима. Увек су излазили као победници, јер су јој слобода и правда биле идеје водиље, јер су увек била на правој страни. А то су вредности које трају и одупиру се сваком времену.

Један од најтежих периода у нашој модерној историји свакако је период Првог светског рата, који се значајним делом водио и на овим просторима, у то доба у оквиру Краљевине Србије, а данас саставни део територије Републике Македоније. За велику победу људског достојанства над мрачним аветима савремене цивилизације, тадашња Србија је платила несразмерно велику цену. Изгубила је трећину укупног становништва, а половина њеног укупног економског блага потпуно је уништена или разорена. Херојство, слободољубивост, понос и хуманост Српске краљевске војске записано је великим словима у савремену историју Балкана и Европе.

Зато је овај период, можда најтрагичнији али и најславнији у савременој историји Србије, остао дубоко уткан у национални код нашег народа и наш вечан незаборав.Зато је то и данас врело наше неисцрпне инспирације и поноса што смо то што јесмо и што припадамо народу и држави, који су, иако мали у географском смислу, дали несразмеран и непроцењив допринос победи Добра над Злом у страхотама Великог рата.

Са дистанце од 100 година, освежавамо сећања на то чудесно време. Данас, Република Србија је држава која великим корацима крчи свој пут на европском путу прогреса. Као и пре готово два века, Србија прихвата истинске цивилизацијске вредности и највише међународне и европске стандарде. Зато је признат и поштован партнер у регионалним, европским и најширим међународним оквирима. На тим принципима градимо Србију и за будуће генерације.

Наш циљ је јасан – развијена, модерна Србија, као равноправан партнер и сарадник са свима. Отварањем првих поглавља у оквиру преговора са ЕУ, Србија је учинила значајан корак у процесу евроинтеграција. Иако смо свесни да нас чекају још многи изазови, јасно смо манифестовали одлучност да што пре стигнемо до жељеног циља, уверени да смо заувек зауставили тег који вуче назад.

Борећи се за очување сопственог државног интегритета и територијалне целовитости, Србија је доследна на путу јачања мира и сарадње, посебно у свом непосредном окружењу. Наша визија Балкана, који је исувише дуго био препознатљив као „буре барута“, јесте Балкан као оаза мира, пријатељства и сарадње између свих балканских држава.

Србија остаје активни део тих стремљења, чврсто уверена да је то у најбољем интересу стабилности и напретка „нашег“, заједничког Балкана.

У нашем најбољем заједничком интересу је да живимо у мирном, стабилном и просперитетном окружењу. То је услов да и наше појединачне државе буду стабилне и развијене. Отуда, логично, желимо да и Република Македонија и читав наш регион што пре остваримо подударне стратешке циљеве да и формално будемо део јединствене европске породице развијених држава. Желим посебно да нагласим задовољство што и вечерас Дан државности Србије обележавамо међу пријатељима. Многе нераскидиве везе нас повезују.

Током вишевековне богате и бурне заједничке историје делили смо и добро и зло. Чести ратни вихори на овим просторима вековима су остављали само пустош и људске патње. Границе су се мењале, народи су опстајали међусобно повезани и у добру и у недаћама. Нажалост, ни данас нисмо поштеђени многих озбиљних изазова, као што су избегличка криза, тероризам, неразвијеност, и др.

Као и увек кроз историју, то нас и данас, као добре суседе и пријатеље, упућује једне на друге, на још интензивнију сарадњу и узајамно помагање. На то нас обавезују и делови наших народа који живе у нашим двема државама и представљају веома важан мост наше сарадње. Део наших сународника и вечерас је овде са нама.

Република Србија и Република Македонија могу се похвалити заиста добрим односима и високим ниоом свеукупне сарадње. Иако је много до сада остварено, још има много неискоришћеног простора за унапређење наших међусобних односа. На томе морамо истрајно и заједно да радимо. И међу пријатељима има проблема, међутим, уверена сам да она нису нерешиви уз добру вољу, отворен дијалог и пуно узајамно поштовање.

Желим да искористим ову прилику да нагласим и то да ове године обележавамо још један важан јубилеј - 20 година дипломатскх односа између наших двеју држава. То видим као додатни мотив и снажан подстицај да додатно обогатимо наше свеукупне односе, рекла је амбасадор Душанка Дивјак Томић, уз напомену да је културни програм свечаности, превенствено у жељи симболичног путовања кроз историју савремене Србије и дочаравања прошлог времена и њеног актуелног тренуткаа. У нади „да ћете на овом путу осетити и део душе Србије и нашег народа“.

Фото: Звонко Плавевски