Певај брате 12. април 2010.


Чудно и помало апсурдно звучи једна одавно изречена мисао да је много теже направити добру комедију, него направити добру трагедију. Много теже ћеш успети да насмејеш, него да растужиш. И тако је! Чудно, апсурдно, али истинито! Нећу рећи, да ли за срећу или несрећу, јер ће опет све звучити и чудно и апсурдно. (Ово „направити“ упућује на занатски карактер позоришта и креирању приче која се приказује на сцени, и зато сам ставио заграде.)


У случају са урнебесном комедијом „Певај, брате“, по тексту Стевана Копривнице, одиграној репризно на сцени скопске Универзалне сале, морам одмах да нагласим: не знам када сам се последњи пут тако добро смејао! Смејала се и публика у препуној Универзалној сали. Веома често су бурним аплаузима биле прекидане реплике глумаца. У једном тренутку, један је од њих чак рекао: „Па, добро, није ваљда толко смешно?!“ Али, било је смешно брате! Прича, презентована скопској публици, била је пребогата ликовима, а играли су само три лика. Било је и доста музике. Није ни био потребан већи број актера, нити више музике, нарочито музике. Та три лика: Фајта, власник музичког студија, бивши хеви-металац (игра га Милан Калинић), Маријан, поп-певач у другом покушају да успе у каријери (Андрија Милошевић) и У Џеил, репер и хип-хопер у првом покушају за успех у каријери (Милан Васић), имају једно заједничко и поред тога што је музика коју воле сасвим различита. Сви су на дну, али тешко прехватају ту истину. Нико више не слуша музику коју сва тројица воле. Верују у оно што називамо илузијом, како што су многи на овим просторима веровали и још увек верују илузијама.  Представа суптилно проговара и о политици, историји, естради, парама...од кредита.


Морам цитирати и издвојити на крају Славенка Салетoвића, режисера представе: „Има и једна дубља потка ове приче. Она се тиче „музике“ у српској глави. Музика која свира о томе ко смо, где смо и одакле смо...Е, ту је велика забуна, пометња и русвај...“ Ове су речи довољна провокација да се одгледа ова представа и да се чека Евровизија, од свег срца Вам желим да проверите зашто! Можда ускоро новом репризом.


Забележио
Влатко Митаноски