30. април 2016.
У Велику суботу совршавамо Погребење Божанског тела и силазак у ад Господа и Спаса нашега Исуса Христа, којим је обновио људски род од трулежи и превео га у живот вечни. Православни верници данас обележавају празник Велике суботе. То је она субота у коју је Исус Христос показао да је дошао крај старом веку који је био обележен светковањем суботњег дана, и отпочео нови век у коме се празнује дан Његовог Васкрсења.
Синаксар
Онај који сједињује све беше подигнут на Крст, и цела творевина ридаше видевши Га обнаженог на Дрвету. Сунце сакри зраке, звезде одбацише свој сјај, земља се страшно потресе, море се повуче а камење распаде. Многи гробови се отворише и устадоше многа тела светих. Пакао је јечао а Јевреји се стараше како да прошире лажне вести против Христовог васкресња. А жене ускликнуше: „Ово је преблажена субота у коју Христос спава, али ће устати у трећи дан!"
Јутрење, Велика субота
Данас је у гробу Онај Који држи творевину на Своме длану. Камен покрива Онога Који је прекрио небеса славом. Живот спава, пакао дрхти а Адам је ослобођен од окова. Слава Твоме благоустројењу, Којим си све испунио, дарујући нам вечну суботу, Твоје пресвето Васкрсење из мртвих.
Ове године ће се испред Храма светог Саве, делити Благодатни огањ, којем ће верници моћи да присуствују. Дељење Огња ће бити уриличено у суботу у 22.30 часова, након чега ће тачно у поноћ почети Васкршња литургија.
Други дан хришћанске жалости, након Великог петка када је Христ разапет на Голготи, због чега се и Велика субота, коју је према веровању Исус Христос провео у Хаду, подземљу, проводи у молитви и тишини.
Јутрење Велике суботе у новије време не служи се рано изјутра, већ на Велики петак увече. Пред Христовим гробом, уз кађење и држање свећа, врши се слика Христовог погреба. Слави се победа Христова над смрћу и први пут се сазнаје да је ово благословена субота у којој Спаситељ лежи мртав.
У њој је Спаситељ уснуо, уз обећање да ће васкрснути у трећи дан. Верници целивају плаштаницу која је на Велики петак свечано изнета пред православне олтаре.
Народ у храмовима одговара молитвом на хорско појање анђела и са упаљеним воштаницама ишчекује Васкрсење, најрадоснији празник победе живота над смрћу који је основа хришћанске вере.
Овај обред се поштује у свим православним храмовима, а у Јерусалиму се сва догађања везују за Цркву Гроба Христовог, где верници сваке године на Велику суботу присуствују чудотворној појави Благодатног огња.
У Цркви Светог Гроба у Светој земљи, већ вековима, јерусалимски патријарх узноси угашено кандило које се само пали и тај огањ преноси на свеће окупљених верника, а они даље својим ближњима и у своје храмове.
Почетак васкршњег славља оглашава се звонима на православним храмовима која први пут звоне после дана жалости када се уместо литургија служе царски часови, а богослужења најављују дрвеним клепалима.
