11. септембар 2014.

Стогодишњица рођења покојног поглавара Српске православне цркве (СПЦ) Његове светости патријарха српског господина Павла обележава се данас низом манифестација.

У Народној библиотеци је приређена изложба посвећена личној библиотеци патријарха Павла, Духовна академија биће одржана у Задужбини Илије М. Коларца у Београду.

Патријарх Павле рођен је 11. септембра 1914. године, на празник Усековање главе Светог Јована Крститеља, године у селу Кућанци, тада у Аустроугарској, а сада у Хрватској, у земљорадничкој породици као Гојко Стојчевић.

Поглавар Српске православне цркве био је од 1990. године до смрти у новембру 2009. године.

Пре устоличења за 44. поглавара Српске православне цркве дуго година служио је на Косову и Метохији као епископ рашко-призренски.

Поруке патријарха Павла

* ШТО већи положај у Цркви имаш, то више треба да служиш. Само земаљски господари „владају", а у Цркви се служи.

* ШТА вреди човеку да је све угодно и све лако, ако изгуби образ и душу. Ако су тешкоће ту, муке од других, а ми сачувамо образ и душу, утолико је још већа заслуга и већа част пред Богом.

* ПОД сунцем има довољно места за све људе. Зато је мир најпотребнији свима, и нама и нашим непријатељима.

* НАМА је боље да нестанемо као људи, него да опстанемо, биолошки да преживимо као злочинци и нељуди.

Изложба "Говорим, а ћутим"

Поводом 100 година од рођења патриjарха Павла у Народноj библиотеци Србиjе jавности је данас представљена његова лична библиотека, а изложба jе приређена под називом "Говорим, а ћутим".

Изложба има за циљ да одабраним експонатима представи веома богат и jезички разноврстан фонд коjи броjи око 9.000 jединица библиотечке грађе, наjављено jе из Народне библиотеке.

Биће представљена дела чиjи jе аутор патриjарх Павле, затим богослужбене књиге са његовим рукописим белешкама, различита издања Библиjе, књиге из области теологиjе и оне коjе осветљаваjу друге религиjе.

Издвоjене су књиге и из различитих области коjе су биле предмет интересовања патриjарха, као и оне посебно коричене њему у част.

Часописи и некњижна грађа представљени су ретким и занимљивим издањима.

Посетиоци ће бити у прилици да виде и велики броj аутографа патриjарха, коjима jе он означавао своjе књиге као и његов екслибрис.

Значаjан броj публикациjа има посвету аутора или дародавца и оне заузимаjу посебно место на овоj изложби.

Лична библиотека патриjарха Павла припада фонду Библиотеке Српске патриjаршиjе, има статус културног добра и чува се у просториjама конака Mанастира Светог Aрхангела Mихаила у Раковици.

Сређивање и обрада њеног фонда и израда штампаног каталога, чиjи jе први том у припреми за издавање, поверени су стручњацима Народне библиотеке Србиjе, коjи на овом значаjном задатку истраjно раде већ готово две године.

Aутори изложбе и каталога су Дубравка Симовић, Jасмина Вуканић и Ненад Идризовић. Сарадници на изложби и каталогу су Љиљана Драгичевић, Jасмина Tрифунац и Ирина Нешић, а ликовно решење урадио jе Никола Вукановић.

Реализациjу изложбе, коjа ће траjати до 15. новембра, помогло jе Mинистарство културе и информисања, а отворио jе патриjарх Иринеj.

Он је српском народу честитао данашњи празник у коме се пре 100 година родио, како је рекао, наш велики патријарх.

Говорећи о његовој биографији патријарх Иринеј је рекао да се патријарх Павле родио у једном критичном времену, те да је био човек какав је том времену и требао- миран и одмерен, како у животу тако и у речима.

Подсетио је да је рођен у сиромашној породици, да је од младих дана морао да брине о себи, „да се труди и ради и та врлина га је красила кроз читав живот".

„Никада није био докон. Читавог живота устајао је у четири сата после поноћи... Са људима је био веома одмерен човек, разговарао је са пуно савести. Никада се никоме није улагивао", рекао је патријарх Иринеј.

Није се стидео да буде воденичар, поправљач своје обуће, поправљач алата, додао је он и истакао да је поштовао личност сваког човека те да је свима персирао.

„Његову величину народ је осетио", истакао је српски патријарх.

Колико је био скроман показује анегдота где је током посете бугарског патријарха био незадовољан светлом у просторији у којој су седели, узео мердевине, попео се на њих и заврнуо још једну сијалицу.