ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ
Ова акедемска година на Скопском универзитету биће запамћена, између осталог, по новој студијској групи за српски језик и књижевност,основаној на Филолошком факултету “Блаже Конески”.

После много година створени су услови да се у Македонији оспособи високо образовни стручни кадар, пре свега за потреба наставе на српском језику.Уписани студенти,њих 24,су углавном без претходног познавања српског језика,али ће током четворогодишњег школовања када буду стекли диплому професора српског језика бити оспособљени за наставу, лекторски и преводилачки рад - истиче Чеда Стоjменовић,професор српског језика на Филолошком факултету у Скопљу.Обраћајући се својим младим колегама,професор Стоjменовић је казао да постоје велики планови за развој ових студија, све у циљу очувања српског језика на овом простору. Скопски Филолошки факултет официјализирао је сарадњу са Филолошким факултетима у Београду,Новом Саду и Нишу, а од пре неколико месеци и са Катедром за српски језик у Косовској Митровици.

Договор о сарадњи подразумева и размену професора и студената, па се убудуће може очекивати да овдашњи студенти један део студија проведу и у Србији.

За старт ове студијске групе основна литература обезбеђена је преко Амбасаде Србије у Р.Македонији, од Института за српски језик и Завода за уџбенике и наставна средства из Београда, а одређен број књига очекује се ускоро и од Матице српске из Новог Сада. За генерације које долазе добро би било оформити и одељак за књиге на српском језику,у оквиру постојеће библиотеке на факултету, предложио је професор Стоjменовић, који се нада да ће се фонд књига увећавати сваке наредне године, пре свега кроз донације из Србије.

Студенти овог новоформираног смера стидљиво истичу да им се српски језик допада, али да га не познају довољно. Они, српског порекла желе да очувају језик својих прадедова, али већина других, каже да су контакт са српским језиком остварили углавном преко електронских и штампаних медија из Србије.

Многи од њих су већ боравили у Србији и тамо развили искрена пријатељства, па је можда и то разлог што су на опште изненађење својих родитеља пожелели да студирају управо тај “српски језик са меким Л”.

Било како било, у овом тренутку, оснивање ове студиске групе је од огромног значења за очување матерног језика у Македонији, због тога бисмо сви морали бити задовољни и захвални студентима и професорима Филолошког факултета у Скопљу.

аутор: Биљана Тодоровић Георгиевска