23. август 2015.

Владичин Хан, месташце на југу Србије. У Пчињском округу. Градић на прометном путном правцу од Београда и Ниша преко Скопља до Солуна. На његовим ободима, литицама одјекују јаки звицу са друма. Путничког и теретног друмског саобраћаја. Тутњи и железница. Пруга раздваја на два дела мало месташце у долини Јужне Мораве.

Специфично име - Владичин Хан. Владички, или Ханче, како га могу звати мештани. Владични, а заправо било је једино место у Србији које је било без цркве?

Становници Хана одлазили су на молитву у сеоској цркви у Прекодолцу . Године 1997. на брдашцу звано "Чучуљке", недалеко од основне школе "Бранко Радичевић" ударени су темељи храма посвећеног Светом кнезу Лазару и свим српским мученицима и новомученицима .

Због ратних дешавања у земљи, обустављена је даља изградња храма, да би поново била започета 2006. године.
У новоизграђеном храму, од октобра 2009. године, сваке недеље и празником служи се Света Литургија.

Име је добио по усамљеној кући - хану, која се налазила на „царском друму", у атару села Калиманце. Према подацима публицисте Татомира П. Вукановића, кућу је, половином 19. века, подигао извесни Стефан Грк. Реч је, иначе, о Грку Стефаносу Стефанопулусу који је, бежећи од Турака, овде нашао уточиште, саградивши хан за прихват каравана.

Стефан је касније хан продао скопском митрополиту Пајсију, по чијој је црквеној титули (владика), хан добио име - Владичин Хан. Убрзо је исто име добило и насеље које се ту формирало.

У току балканских и Првог светског рата, веома страдао од бугарског и немачког окупатора.

Гвоздени мост, некакав је заштитни знак места, изградили су га српски, аустријски и италијански инжењери и радници 1910. године.

Спаја леву и десну обалу Јужне Мораве и омиљено је место за снимање туристичких фотографија. Са њега је некако поглед другачији, виђење друго, месташца, након обиласка кривудавог главног друмском моста, на другој страни, првим уласком у град. да ли пешака, или превозним средством. Свеједно је.

Иако је мали, Хан има своје специфике и тачке препознавања, за мештане, али и пролазнике. Парк ослобођења и у њему Крст. Веле, то место окупљања у обичним данима, али и за време црквених празника, као што су Бадњи дан и Видовдан када се сече славски колач. Јасно је јер Цркве није ни било.

Крст израђен од храстовог дрвета које, по предању, постоји „од век и свет" и представља светилиште и врсту оријентира.

У трговачком промету, плаћање се вршило готовим новцем али се трговина обављала и путем трампе – роба за робу. За промет робе имали су велику улогу вашари, сабори и пијачни дани. Велики вашар се одржавао сваке године од 11-13. септембра а пијачни дани су се одржавали сваког петка. То је прешло у традицију јер се и дан данас вашар одржава сваког 11.септембра а главни пазарни дан је петак. Пијачни простор је до дана данашњег остао на истој локацији као и пре 100 година –између железничке пруге и корита Јужне Мораве.

Раније је на врху Робне куће поред самог великог моста стајао велики лого ХАНИ. Нестала је фабрика, као и име, нови власници су угасили име. Некада је познати произвођач сокова и кашица за бебе претопљен у Некатар производе.

Уочљиви је сваком пролазнику, путнику велики спортско рекреативни центар Куњак. Поред садржаја базена, спортских терена, рекреације, и веома добро очувани терен Фудбалског клуба Морава. Тренутно се такмичи у Пчињској окружној лиги, петом такмичарском нивоу српског фудбала. Клуб је основан 1929. године. Боје клуба су плава и бела.

До нових сусретања на југу.

Милутин Станчић