29. октобар 2016.

Председник Македоније Ђорђе Иванов је поводом 70. годишњице од доласка Македонаца у Војводину у тродневној посети Београду. Председник Србије Томислав Николић је Иванова замолио да Македонија принципијелно подржи Србију гласањем против чланства Косова у Унеску. Нема стабилне Србије без стабилне Македоније, а Србија ће увек бити ослонац свом јужном суседу, рекао је Николић.

Чланство у ЕУ је заједничка тежња Србије и Македоније, поручио је Николић и истакао да две земље само удруженим напорима, кроз сталне консултације и размену искустава, могу да убрзају тај процес.

"Пријем Косова у Унеско апсолутно неприхватљив"

Николић је Иванову пренео да је пријем Косова у Унеско за Србију апсолутно неприхватљив и замолио га да Македонија принципијелно подржи Србију гласањем против чланства Косова у Унеску.

"Рекао сам председнику да је парадоксално да Албанци говоре како су манастири њихови, а те исте манастире Кфор и косовска полиција чувају и штите управо од њих самих", навео је Николић.

Николић је, у обраћању после састанка са македонским председником Ђорђем Ивановим у Београду, поручио да нема стабилне Србије без стабилне Македоније и истакао да ће Србија увек бити снажан ослонац свом јужном суседу и пријатељу.

Председник је рекао да су политички односи Србије и Македоније веома добри и да су две земље у периоду препуном различитих изазова показале да кроз сарадњу и разговор могу да спрече и превазиђу све тешкоће.

"Србија жели стабилне, добросуседске односе са Македонијом и унапређење сарадње у свим областима. На томе обе стране раде веома предано и конкретно", навео је Николић и додао да је посета председника Иванова Србији потврда обостраног опредељења за даљи развој укупних односа.

Председник је, наводећи да се регион суочава са катастрофалном мигрантском кризом која једнако погађа све земље, рекао да Србија и Македонија нису одговорне за мигрантски талас који иде ка Западној Европи, да не могу ни да га зауставе ни да га ублаже, те да је на потезу ЕУ, која има механизме и новац.

Оценио је да се Србија одговорно суочила са тим проблемом и обезбедила достојан прихват и безбедан пролазак мигрантима ка земљама које су одређене као њихова крајња дестинација.

"Поносни смо што је начин на који смо решавали овај проблем позитиван пример који се наводи у читавом свету", навео је Николић.

Наводећи да је Србија суштински заинтересована за стабилност свих суседних земаља, Николић је рекао да је уверен да ће предстојећи парламентарни избори у Македонији бити одржани у складу с међународним стандардима и да ће нова македонска влада учинити све ради очувања стабилности у региону и да ће даље унапређивати добре односе са Србијом.

Председник је рекао да потенцијал за даљи развој економске сарадње види пре свега у инфраструктури и енергетици, трговини и пољопривреди.

Навео је и да су српска мањина у Македонији и македонска мањина у Србији прави и најважнији мост сарадње између две земље, наводећи да верује да се македонска мањина у Србији добро осећа.

"Наша жеља је да се односи два народа и две државе и даље граде на темељима узајамног поштовања и разумевања, истој вери, сличном језику и блиском заједничком пореклу", навео је Николић.

Искрени и пријатељски односи

Председник Македоније је изјавио да Србија и Македонија имају искрене пријатељске односе, заједничку тежњу ка уласку у Европску унију и да немају отворених питања.

Иванов је апострофирао искрене односе и заједничке договоре и наступе на свим регионалним и другим иницијативама, истичући да између Србије и Македоније траје континуирани дијалог, уз жељу да ће тако бити и убудуће.

Као повод за долазак у Београд навео је 70 година од доласка Македонаца у Војводину и у том смислу, због заједничке историје, споменика и обележја, истакао потребу за билатералним уговором две земље који би омогућио да се та обележја боље чувају и користе.

"Имамо пуно историјских догађаја који нас вежу, али исто тако морамо да живимо данас и да гледамо у будућност и то је наша обавеза", рекао је Иванов.

Додао је да га зато радује однос који има са председником Србије и заједнички став да се сва питања решавају дијалогом.

"Ми немамо отворених питања", рекао је Иванов и додао да и тамо где има размимоилажења, то не омета развој односа и сарадњу у другим областима.

Како је рекао, Србија је један од највећих економских партнера Македоније, са око 700 милиона евра робне размене.

У том смислу Иванов је поменуо и пројекат повезивања Мораве и Вардара и њихово прерастање у пловне реке и повезивање са Егејским морем преко Грчке, која је за то такође показала интересовање, као и повезивање са Дунавом.

Иванов се осврнуо и на елементарне непогоде које су погађале и Србију и Македонију и подвукао да су грађани обе земље показали велику солидарност.

Ни Брисел нам не поставља услове као Приштина

"Ни Брисел нам не поставља услове као косовски Албанци", рекао је председник Николић поводом ултиматума којим Приштина наставак дијалога условљава признањем независности.

А у случају да Влада Србије не поступи по тим захтевима, додао је Николић, имаће његову пуну подршку – тако је председник Србије данас одговорио на питање новинара могу ли се његове изјаве у вези с ултиматумом Приштине сматрати одустајањем од дијалога.

Додао је да ће Србија тражити да се дијалог настави, а да је Приштина та која која жели прекид.

"Једнострани захтеви Приштине су можда израз њихове жеље да се дијалог прекине", оценио је Николић.

Како је рекао, не жели да улази у то да ли су захтеви Приштине иницирани од оних који су признали незавиност или оних који је сада промовишу и подстичу, али поставља питање: "Како бисмо прихватили услове на какве се још ни ЕУ није одлучила да нам постави".

Николић је уверен и да се нико у Србији не би усудио да то учини.

Ми ћемо у сваком случају инсистирати да се дијалог настави, рекао је Николић објаснивши такав став чињеницом да је Србија многе своје надлежности пренела администрацији у Приштини и неће сигурно да остави своје сународнике на милост и немилост тој самопроглашеној држави.

"Србија ће инсистирати код свих релеватних чинилаца, а пре свега код Брисела да утичу на Албанце да се уздрже од таквих захтева, у противном мораћемо да повлачимо неке друге потезе", закључио је Николић.

"Оканите се Србије, ми овде не ценимо шпијуне"

Председник Србије позвао је данас светске силе које утичу на судбину човечанства и које имају обавештајне службе на територији наше земље, да се окану Србије, јер она не жели да учествује у било каквим сукобима, нити да се меша у унутрашње послове других држава.

Николић је, одговарајући на питање како оцењује безбедносну ситуацију у Србији, рекао да у српском језику реч "шпијун" има негативну конотацију, за разлику од Запада где, како је рекао, то представља цењено занимање.

"Када код нас некоме кажете да је шпијун, мислите о њему веома лоше. На Западу је то цењено занимање, за које се добијају почасти и титуле. Када код нас то кажете, ви га не цените, па ни да је српски шпијун", рекао је Николић.

Он је констатовао да на територији Србије делују различите обавештајне службе, неке агресивније, а неке прикривеније, као и да има оних који потичу из осталих држава Балкана "ма колико да су мале".

"Немојте да мислите да је нека држава довољно мала, посебно нека балканска, па да нема код нас шпијуне. Има, можда раде за неког великог, али раде", рекао је Николић.

Сада је на српским службама безбедности да утврде ко све ради против интереса Србије, јер тај није пожељан у нашој земљи, рекао је Николић, уз опаску: "Било би добро и да знају ко ради, а да се не откривају да им је то познато, да бисмо сазнали још више."

Он је грађанима поручио и да не треба да страхују због тога што на територији Србије поједине светске обавештајне службе имају своје "инсталације".

Упитан чији је интерес да се дестабилизује регион, Николић је рекао да би таквог коме је интерес да дестабилизује Балкан требало одмах извести пред суд "зато што зна шта чини".

"Ми на Балкану смо хватали пушку у руке када се запуца било где у свету и још нам само треба да покваримо односе које полако, мукотрпно градимо између себе", приметио је председник Србије.

Оценивши да је све на Балкану "крхко и рањиво", каже да се онај ко се игра нашим односима игра и нашим животима.

"То треба да схвате сви који не прихватају пружену руку пријатељства. Србија није узрок нестабилности и можда трпи последице стварања нестабилности, али неће скренути са тог пута", поручио је Николић.

Како каже, друге државе у окружењу немају толико проблема колико их има Србија, а опет не могу да се похвале да тако добро воде своју економију или пријатељства са другим народима као што их води Србија. "Нека се угледају на нас", додао је Николић.

Навео је тим поводом да је са Мађарском склопљено трајно пријатељство, да са Словенијом немамо никаквих проблема, да БиХ подржавамо ако може и жели да функционише, да са РС имамо и право и обавезу да одржавамо специјалне односе, да се Црној Гори не мешамо у унутрашње проблеме, а са Македонијом гледамо да развијамо што боље односе.

"Убеђен сам да нова хрватска влада неће начинити грешке претходних и да ћемо коначно ми Срби и Хрвати направити тако добре односе да никоме не падне на памет да посумња да бисмо могли да уђемо у неки сукоб", рекао је Николић закључивши: "Јер када се велики свађају, то се прелије на Балкан, али битно је да ми не провоцирамо тај сукоб."

Иванов: О пријему Косова у Унеско одлучиће нова влада

Председник Македоније Ђорђе Иванов изјавио је да ће нова македонска влада сагледати шта је државни интерес приликом одлучивања о гласању о уласку Косова у Унеско и додао да се нада да ће одлука бити у интересу свих.

"Остаје да нова влада сагледа државни интерес. Свака земља полази од својих интереса и пре свега штити своје интересе и интересе својих грађана", рекао је Иванов, одговарајући на питање како ће Македонија гласати о пријему Косова у Унеско.

Иванов је подсетио да су парламентарни избори у Македонији заказани за 11. децембар, да ће та држава добити нови скупштински сазив и нову владу, која ће, каже, имати могућност да сагледа све досадашње одлуке.

Канал Морава–Вардар шанса за регион

Пловни канал Морава–Вардар је историјска шанса за регион коју због будућих генерација не бисмо смели да пропустимо, поручио је Томислав Николић, а његов македонски колега Ђорђе Иванов је оценио да би то била изванредна могућност за цео регион.

Николић је рекао да постоје уверавања да је Кина спремна да нађе финансијског партнера за изградњу пловног канала, уколико се о том пројекту договоре Србија, Македонија и Грчка.

"Потребно је да се сагласе владе Грчке, Македоније и Србије, да утврде интересе и приоритете под којима би могло да се уђе у разговоре, а ми ћемо интензивно радити на томе", рекао је Николић.

Наводећи да је пловни канал део свеобухватног стратешког партнерства Србије и Кине, Николић је подсетио да је кинеска страна урадила студију оправданости која је коштала више од 50 милиона долара.

Иванов је рекао да постоји интерес да се тај пројекат оживи, наводећи да би то била изванредна могућност за цео регион и да тај пројекат одговара и Македонији.

Значај унапређења економске сарадње

Председник Владе Србије Александар Вучић састао се са председником Републике Македоније Ђорђем Ивановим, са којим је разговарао о економским односима двеју земаља, мигрантској кризи и ситуацији у региону, сагласивши се да је неопходно појачати сарадњу безбедносних служби током мигрантске кризе зарад очувања стабилности Балкана.

Премијер Вучић је, како преноси Танјуг, нагласио да је трговинска размена између Србије и Македоније добра, али да је потребно радити више на привлачењу инвестиција у обе земље, као и заједничком наступу на трећим тржиштима, поготово из области прехрамбрене и медицинске индустрије.

Председник Иванов је истакао да у години у којој се обележава двадесетогодишњица дипломатских односа двеју земаља, не можемо да мењамо историју, али ни географију.

"Били смо и остали суседи", рекао је Иванов и додао да је те добросуседске односе неопходно појачати економском сарадњом. Председник Иванов, који је допутовао у званичну посету Србији у пратњи двадесетак македонских привредника, заложио се за оснивање Македонско-српског пословног клуба.

Током сусрета, премијер Вучић и председник Иванов сагласили су се да је неоходно појачати сарадњу безбедносних служби у току мигрантске кризе у циљу очувања стабилности, како двеју земаља и региона Западног Балкана, тако и целе Европе.

Двојица званичника разговарала су и о заједничкој туристичкој понуди за трећа тржишта, посебно након изградње деонице ауто-пута Београд-Прешево.

Тема данашњег сусрета био је и положај мањина, како српске у Македонији, тако и македонске у Србији.