28. јануар 2013.

Роман Азбука мог живота Мирјане Бобић Мојсиловић био је на „скенеру“ у оквиру трећег циклуса књижевних радионица Културно-информативног центра Срба у Македонији „Спона" у Скопљу.

Представљен је роман српске савремене ауторке са атрактивним насловом, са темом из обичног живота савремене жене.

Модератор вечери Лавинија Шуваkа Хоџић уредник у Младинској књизи која је у уводној речи подсетила да је од посебне важности споменути књижевну награду Женско перо коју више од једне деценије додељује најстарији женски магазин Базар. Ова награда је подстицај за женско стваралаштво и мотивисала је многе ауторке.

- Мирјану Бобић Мојсиловић као писца пратим од њеног првог романа „Дневник српске домаћице” који је доживео велику популарност у Србији, преко свих њених романа, драма, колумни, кратких прича.

Роман „Азбука мог живота” представљен је као нека врста терапије, односно покушај главне јунакиње да после брачног бродолома ипак нађе смисао живота.

Главна јунакиња је жена која покушава да превазиђе панику приликом паковања одлазећег супруга.

Милутин Станчић је учесницима скренуо пажњу на занимљиву композицију романа.

- Изостанак нарације вешто се надокнађује деловима романа чији наслови су поређани по Вуковом азбучном редоследу слова. Свако слово почиње нову причу, А - Абортус, З - Здравље, Х - Хаљина, Ђ - Ђубре... а читаоцу је остављено да сам направи неки редослед и створи слику о главној јунакињи и њеном животу.

У романима Мирјане Бобић Мојсиловић увек се протеже нека љубавна прича. Њени ликови су људи из градске средине, из добро познатог средњег градског слоја, један је од закључака на радионици.

- Ишчезавање овог слоја, односно паковање одлазећег супруга у новопечене богаташе, даје одличну могућност за приказивање жене која има 50 година и тумачи се као средовечна. Ово је доминантна слика у роману и показује сву женску ћуд, можда и сујету у условима када се главна јунакиња носи са проблемима и амбијенту у коме практично нема њеног породичног живота. „Урош је отишао, заљубио се, то је јаче од њега...

Лавинија Шувака Хоџић је упозорила да у роману има и других значајних слика, односно синдрома остављених жена.

- Ако се крене из перспективе да су смрт ближњег и развод у врху листе највећих стресова, онда као последица тога долази отуђење човека које подстиче савремени начин живота и изостанак љубави. Зато можемо да кажемо да љубав треба да се негује, у супротном људи могу да живе једни поред других као странци.

Милутин Станчић је закључио да је сваки део романа достојан анализе и разговора, основа за успостављање добре комуникације са читаоцем.

Ова блиска тема одлично приказује женску психологију, несигурност, љубомору. Ипак, роман се завршава праштањем и покушајем да се нађе нови смисао живота, односно сликом када се главна јунакиња припрема за пут на Тајланд после преиспитивања које јој је донело опраштање и слободу.

Тема која има будућност

Офелија Димковска је Мирјану Бобић Мојсиловић оценила као аутора који не украшава ствари. Ликови су реални, нема додатака, све је истинито. Свако може да направи сопствену причу док чита или да направи - наставак.

- Тема је врло блиска нашим балканским просторима: разводи, љубавнице, брачни проблеми, деца. Просто сам затечена изостанком публицитета у Македонији. Опет кажем ова тема ће тек бити актуелна на нашим просторима. Са друге стране савремени начин живота ни у ком случају не потискује ове теме. Све је мање бракова, а све више развода.

„Азбука” је одлична подлога за филмску пројекцију

Маја Дамјански се сложила са осталим учесницима у дискусији да роман „Азбука мог живота” показује изванредно познавање савременог човека, нарочито жене. Ова занимљива прича из свакодневног живота има једну занимљиву поенту у којој главна јунакиња даје прилику бившем мужу да се покаје, јер га је као жена разумела. Даје шансу да увиди своју грешку и одлази у нови живот.

Дејство романа се тешко препричава и слажем се да је одлична подлога за филмску продукцију, рекла је.

Своји скромни поглед на нарацију дала је и Јанинка Невчева, констатацијом да је роман изванредан, али да га је тешко преживела.

Све више женских аутора и у Македонији

Редовни посетилац и активан учесник књижевних вечери у Спони, добар познавалац културних збивања не само у Македонији него и у региону уопште, Слободан Беличански је подсетио на стање у домаћем издаваштву.

- У књижарама има мноштво наслова и све се то рекламира као врхунска роба. Нажалост, код нас у Македонији и после дужег низа година није створена селекција добрих аутора и вредновање добрих књижевних дела. А више него потребно је да се јавност наивикне да вреднује и прихвати књижевно дело како домаћих тако и страних аутора, поготову аутора из суседства.

У последњих десетак година на македонској књижевној сцени има све више женских аутора. Ове године за роман године конкурише 46 наслова и све више је аутора и то не само иѕ Скопља, него и из унутрашњости.

Жене из мањих градова пишу о свом и о животу људи из своје околине. Са друге стране медијуми не посвећују довољно пажње новим издањима. Прилози се своде углавном на делове из рецензије.

Најзад, књига би требало да настави свој живот и ван корица. Те могућности пружају радио-роман, радио-прича, глумачко читање. Ове емисије су срећом заступљене на таласима радио Скопља, или Београда. То показује да књижевно дело може да се приближи и на други начин и да пробуди армију читалаца, рекао је Беличански.