Историчари Музеја жртава геноцида, у сарадњи са Српским културно-информативним центром ,,Спонаʼ, у Кинотеци Северне Македоније синоћ су у Скопљу, уз надахнуто поздравно обраћање амбасадорке Републике Србије у Републици Северној Македонији, Невене Јовановић, заокружили циклус предавања и пројекција документарно-играног филма у овој земљи  - ,Србија већа од страха, с предавањима о тишини професора Павловића под заједничким називом ,Страдања и сећањаʼ.

Обраћање амбасадорске Србије у Скопљу Невене Јовановић











Обраћање амбасадорке оставило је посебан утисак на све присутне, јер је, као рођена Крагујевчанка и некадашња ученици Прве крагујевачке гимназије из које су 1941. ђаци и професори одвођени на стрељање пред стројевима за ликвидацију окупаторских војника нацистичке Немаче у Шумарицама, бираним и дирљивим речима указала на нашу заједничку потребу и обавезу чувања достојанственог сећања на све жртве крагујевачког крвавог октобра те ратне 1941. године.






















У склопу свих образовних активности у циклусу у Северној Македонији, како је потврдио директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић, у сарадњи са центром „Спона“, приказан је документарно-играни филм под насловом ,Србија већа од страха: Предавање о тишини професора Павловићаʼ који је посвећен обележавању тужне 80. годишњице масакра извршеног у октобру 1941. године у Крагујевцу и околини.

Сцена из филма

У оквиру програма током протекле седмице предавања и пројекције филма одржани су у Културном центру у Битољу, Музеју „Лапидаријум” у Охриду, Музичкој школи ,Тодор Скаловски Тетоец” у Тетову, затим у здању Занатског дома и Гимназији „Гоце Делчев“ у Куманову.

Предавање у Гимназији "Гоце Делчев" у Куманову

Сви програми, које су реализовали историчари Дејан Ристић и кустос Бојан Арбутина, у циљу су, како је истакнуто,“обогаћивања и објективизације знања из прошлости са посебним акцентом на феномен страдања припадника српског народа у бројним оружаним сукобима који су се одиграли током претходног столећа“.

Куманово

Тетово

Охрид

Скопље

Договори

У Влади Северне Македоније Ристић и Арбутина су разговарали и са Националним координатором за интеркултурализам, једно друштво, развој културе и међуресорску сарадњу, Робертом Алађоским и директором Управе за унапређење образовања на језицима заједница Милутином Станчићем.

Дејан Ристић у разговру са Милутином Станчићем

Ристић и Арбутина су се у Скопљу сусрели и разговарали и са директором Државног архива Македоније Емилом Крстеским, директорком Националне и универзитетске библиотеке ,Свети Климент Охридски" Јелисаветом Костадиновом и директором Музеја Македоније Јованом Шурбаноским.

Јелисавета Костадинова и Дејан Ристић

У том читавом низу веома садржајних и конструктивних састанака, Ристић и Арбутина у Скопљу су разговорали и са директором Меморијалног центра Холокауста македонских Јевреја Гораном Садикаријем, секретаром за културу Града Скопља Тањом Балаћ, као и са амбасадорком Републике Србије у Републици Северној Македонији Невеном Јовановић.

Бојан Арбутина, Дејан Ристић и амбасадорка Невена Јовановић

Током свих разговора, како је потврдио Ристић, поздрављене су активности Музеја жртава геноцида реализоване ових дана на подручју Северне Македоније и разматране су могућности за њихово обогаћивање и интензивирање.

Дејан Ристић и Роберт Алађозовски

- У разговорима с директорима националних установе културе констатована је потреба успостављања међуинституционалне сарадње и реализација заједничких програма и пројеката у области научно-истраживачке делатности, културе, образовања, уметности и издаваштва.. Договорено је потписивање протокола о сарадњи Музеја жртава геноцида са све три македонске националне установе културе.

Благослов

За време боравка у Битољу, Дејан Ристић се у ставропигијалном манастиру Светог Јована Златоустог, у оближњем Ниже пољу, подно Пелистера, сусрео и са архиепископом охридским и митрополитом скопским СПЦ, Јованом (Вранишковским).

Дејан Ристић и митрополит Јован

Током дужег и срдачног разговора Ристић је митрополита упознао са функцијом и активностима Музеја жртава геноцида. Дајући свој архипастирски благослов Музеју и његовим стручњацима, митрополит је посебно указао на значај неговања културе сећања и потребу сталног обогаћивања наших знања о прошлости.

М.С.