23.  септембар 2016.

Јасмина Дурић и Елена Николовска су младе жене које су у одлучној борби за грађанска права и бољитак живота у Македонији изгубиле своја постојећа радна места и „васпитно“ деградиране на алтернативне послове, синоћ су присутнима у клуб ресторану Омладинског културног центра (МКЦ) У Скопљу говориле о својим суровим искуствима на радионици на тему - „Шта сам изгубила за слободу“

Због учешћа на масовним антивладиним протестима грађанских асоцијација „Шарене револуције“, ове две жене су осетиле оштре санкције, али се нису одрекле својих залагања и борбе за слободу.

У веома пријатној интимној атмосфери говориле из угла слободног грађанина, како веле, када човек није у колони „страначких војничића“. Иако деградиране, без свога доскорашњег радног места, пребачене на ниже позиције са свакодневним притисцима, под сталним мобингом, прогоном, монтирањем „случаја“, оцениле су да „иживљавање не престаје“.

Јасмина Дурић је посведочила да је због свог грађанског активизма прераспређена са свог радног места у Армији Републике Македонијен (АРМ) у Скопљу на нижу позицију, са осетно смањеном платом у - Кичево.

Елена Николовска, радно ангажована у ресорном Министерству за рад и социјалну политику, како тврди, због истих разлога, свакодневно се суочава са притисцима на радном месту.

Иако најављена Ели Хаџистојанова, није говорила на радионици о изгубљеном послу на радном месту професора француског јазика у Гимназији „Јосип Броз Тито“ у Скопљу.

- У садашњим новонаметнутим околностима, приморана сам да сваког радног дана устајем у 5,00 сати, сада већ по мраку пред праскозорје. Хитам да „ухватим“ аутобус код Бит пазара за - Кичево. Сваког дана тако са радним ангажманом изгубим по 12 сати. Надлежни у служби су проценили да сам неопходна у кухињи баш у - Кичеву. Немате представу у шта је претворено Министарство одбране. Потценила сам врхушку власти и њихово чланство. Мислила сам да ће реваншизам стати на томе. Али, ту није био крај тортури. Настављен је притисак на „хоризонталном нивоу“, говорила је у једном даху веома убедљиво, иксрено, говото исповедно Дурићева.

Емотивно је пренела да „велики број колега не сме ни да се поздрави са мном, чак нити да контактира телефоном“, јер, како се вели, „све је под контролом, све се прати, све се снима, све је као део филма о Великом брату“.

- После кратког времена добијам и дисциплинско кажњавање због нарушеног угледа Армије, па затим следе пристисци у виду блокиране картице за улаз у објекте АРМ-а, па затим, блокада телефона. Поруком колегинице: „извини, наређено је да се искључи“.

Ко је наредио? Зашто? Нема објашњења, иако се ради о лимиту од 200 денара. Затим наставак, без одмора. Изјаве, жалбе, оверавање докумената, ништа од свега тога овде није било. То је само једна димензија, нисам очекивала да ће колеге баш тако да се понашају, да избегавају контакт, било какву коминукацију. Ипак смо живели, дружили се. Иако су неки отоврено рекли да се плаше да јавно дају подршку или ставе „лајк“ на фб. Иако неко већ гори у ватри као што сам ја, али најгоре, и они горе, само тога још нису свесни, рекла је Дурић.

Елена Николовска је у почетном делу излагања изнела „кроки“ искуства „кроз шта је све прошла“.

- Имам 35 година. Мајка сам двоје деце, имам брак. Радила сам међународну сарадњу у Министарству десет година: Спроводила и реализовала сијасет битних докумената, али не како сам у почетку мислила за ову државу. Не, већ за партију на власти.
Радила сам мукотрпно и постигла пуно, имајући у виду нестручност неекипираност, импровцизацију. Урадила сам безброј меморандума, прпремала нова документа све што је чудно непознато, мени су давали, али било ми је лепо. Волела сам свој посао. Но, када су почеле да се обелодањују „бомбе“ опозиције, морала сам да као човек реагујем, говорила је Николовска. - И у разговору са својом сестром одлучиле смо: Идемо! Јер, само ако нисте човек неће вас додирнути то што сте чули и сазннали након објављених снимаака телефонских разговора врхушке на власти.

Објаснила је да је почела да објављује „постове“ на фб, „али изван радног времена“.

- И, 13. јуна уручено ми је решење за прераспореживање на друго, буквално измишљено радно место. У управи за питање борачких питања. Тамо нема посла у буквалном смислу. Тражила сам основ код државног секретара, на основу чега сам премештена, али није било никаквог образложења, сведочила је.
„Хоризонтални ниво“, на другој дужности руковођења практика је, како су објасниле, да вас позове шеф и кроз образложење, али питањима, практично аналитиком дође до „закључка“ због чега „долази“ до премештаја.

- Но, овде је све то заобиђено. Погрешила сам можда што нисам консултовала службу за државне службенике.
Била сам усамљена, уплашила сам се да може бити и горе. Нису ме уназадили, нису покренули дисциплиснки поступак, примају непрестано нова, партијски подобна лица. Само се „трпају“, јер су наводно задужили партију на власти. Ви плаћате сиоје радно место. Али су ми скренули пажњу - на мој подигнути глас.

Ускраћено право

На панелу радионице у МКЦ, говорио је и Трпе Дејановски, генерални секртар синдиката Управе Правосудних органа и Удружења грађана (УПОЗ), посебно се осврнувши на примере присака и кршња радничких права...

- Имамо свакодневне случајеве притисака, претњи за „укидање“ радног места, поднетих кривичних пријава са дисциплинским постапцима. Са наше стране се разматрају могућности за подношење кривичних пријава. Закон је јасан. Онај што спречава право на штрајк запосленог одговара сагласно закону, рекао је Дејановски.