Већ другу годину заредом, на моје велико задовољство, део сам стручног жирија фестивала „Позоришно пролеће” у Шапцу. У Македонију се враћам препун утисака који ми се затим данима мотају по глави и инспиришу ме за мој даљи рад, прича за „Политику” македонски глумац Роберт Ристов с којим смо разговарали протеклих дана у позоришном фоајеу Шабачког позоришта где је од 15. до 20. априла одржан осми по реду фестивал „Позоришно пролеће”. Роберт Ристов био је члан жирија поред редитељског тандема Миа Кнежевић и Божидар Ђуровић. Да су имали деликатан задатак уверили смо се на лицу места, јер смо били сведоци како су мерили и премеравали своје одлуке о додељеним наградама. Дилеме, недоумице, стрепње пратиле су их до касно у ноћ када су после бројних преиспитивања прогласили лауреате управо завршеног„Позоришног пролећа”, пише Борка Голубовић Требјешанин на страницама Политике.

– Као и сви други театарски скупови и шабачки фестивал „Позоришно пролеће” одлична је прилика да се виде актуелне позоришне представе, а самим тим и све оно што означава искорак и аутентично стваралаштво у савременом сценском изразу. Морам признати да је Мирослав Мики Радоњић ове године направио одличну селекцију. Сваку посету Србији, или било којој другој земљи, користим као драгоцену прилику да погледам неку нову представу, која за мене представља откривање потпуно новог и другачијег позоришног света. Наравно, овакве размене су увек инспиративне и пружају вам могућност да упоредите и преиспитате себе као позоришног глумца. Односно, оно шта се и како ради код нас у Скопљу, а то је од великог значаја за развој уметника и позоришне стварности – прича Роберт Ристов. – Сви смо ми појединци који живимо у својим аутентичним микросветовима, у којима се преплићу различите животне потребе, изазови, приоритети, љубави. Ожиљци на души, болови, срећни тренуци, однос према Богу, према вољенима и према онима који су омражени су заправо главни разлози за стварање уметничког дела.
Ти сегменти су, како каже, покретачи стваралаштва и креатори индивидуалне позоришне поетике.

– Доказ за то је и сам фестивал „Позоришно пролеће” на коме смо сваке вечери били сведоци управо тог другачијег и непоновљивог позоришног израза и поетике. Свака представа је различита, доноси другачији свет, иза којег стоји индивидуалност сваког од уметника, учесника позоришног чина. Али, с друге стране, могу да приметим да смо сличног менталитета, суочени са сличним животним и друштвено-политичким изазовима. Зато су и идеје које су инспирација у селектованим представама, уједно и теме што се пропитују и код нас.

Роберт Ристов дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Скопљу, у класи Љубише Георгијева, али му је то била сам још једна станица у богатом свету маште, будући да је магистарски рад посветио позоришној режији. У међувремену са својим представама крстари Македонијом, регионом и шире.

– Идеја о мастеру позоришне режије настала је као потреба за додатном едукацијом, уз коју сам покушао да научим нешто више о режији како бих унапредио своје глумачко функционисање у наредним пројектима. Али, временом сам схватио и да моје глумачко искуство може много да ми помогне у односу и третману драмских уметника са којима радим као редитељ. Да препознам тренутке који понекад могу да коче креативност глумца, да их удружени заједно превазилазимо и стварамо услове за квалитетнији позоришни чин – каже Роберт Ристов који у свом матичном „Театру комедије” у Скопљу намерава да започне рад на новој представи са доајеном македонске глуме Колетом Ангеловским. Уједно са својим приватним „Театром провокације” настоји да извуче публику из зоне комфора и натера је да размишља о понуђеној теми.