Биће речи о његовој борби да народни језик уђе у основицу књижевног језика, о томе како је бирао и уређивао језички образац на коме ће се развијати савремени српски језик, али и о његовом интересовању за различите српске говоре и крајеве.

Посебан део предавања посвећен је јужним србијанским просторима и просторима данашње Македоније: ономе што је Вук о тим крајевима знао и забележио, као и питању како су се током XIX и почетком XX века мењале представе о језичким и културним везама на овом простору. 

У завршном делу биће представљено и како је Крсте Петков Мисирков гледао на Вукову језичку
реформу и њен значај за односе српског и македонског језичког простора.