Душанка Живанић рођена је 29. априла 1972. године у Каменском Вучјаку, општина Пакрац. Дошавши након прогона српског живља из Хрватске у Батајницу, отпочела је студије у Београду, али је дипломирала и мастер студије завршила на Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. 

Одласком колегинице Душанке Живанић Илић прерано смо изгубили изузетно вредног сарадника, таквога који је податке о српским народним говорима сакупио од саговорника родом из чак двадесетак насеља у питомој Славонији и Барањи, да би више година доцније помагала дијалектолозима у покушајима да се сакупи пастирска лексика за наш пројекат Пастирска лексика призренско-тимочких говора у некима од села на обронцима Шар-планине и тиме нас задужила недуго пред свој одлазак.

Дуги низ година, око деценију и по, провела је предајући српски језик и књижевност у општини Штрпце, будући да је удајом стигла у Готовушу подно Шаре, где је – увек агилна и предана струци – осмислила и скупа са колегама из Друштва за српски језик и књижевност „Старо Косово“ покренула сакупљање ученичких прича на дијалекту путем конкурса који је сада већ постао традиционалан.

Институт за српски језик САНУ и Друштво за српски језик и књижевност „Старо Косово“ објавили су 2022. године зборник ученичких радова са првога конкурса, књижицу под називом Тој ти викам, чији је коуредник била колегиница Живанић Илић, с дубоким уверењем да и на тај начин чувамо и негујемо језик као темељ идентитета.

Колегиница Душанка Живанић Илић преминула је 6. марта 2025. године у Готовуши и почива на малом сеоском гробљу, далеко од родне западне Славоније, али врло близу куће у којој један прозор гледа на брда иза којих се налази Призрен — тако нам је казала када су нас она и њен супруг угостили пред промоцију поменуте књижице и Института у години нашега убилеја. Дугујемо јој велику захвалност и светло сећање!

Колеге са Института за српски језик САНУ