Рођена је 1900. године у Немачкој. Име је добила по својој баки по мајци, Великој кнегињи Марији Александровној из Русије. Као прапраунука британске краљице Викторије, носила је титулу принцезе Енглеске и Северне Ирске пре него што се 1922. године удала за Александра Карађорђевића, краља Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Образовање је стекла на румунском двору. Након Првог светског рата, школовала се у Енглеској у „Хилфилд школи”, где су и деца британске краљевске породице добијала образовање. Говорила је неколико језика, румунски, енглески, немачки и француски, а када је постала југословенска краљица, научила је и српски језик.
Током Првог светског рата, Марија је, заједно са мајком и двема сестрама, волонтирала као медицинска сестра. Била је изузетно образована и владала је са чак пет језика. Ипак, срца нашег народа освојила је једноставном реченицом. Након што је хиљаду чланова певачких друштава отпевало „Поздрав краљевој вереници”, песму посебно компоновану за њу, млада краљица је са балкона Старог двора узвикнула: „Ја вам од срца благодарим!”
Њено понашање на двору било је неконвенционално, често је разговарала с обичним људима као да су њени пријатељи. Чак постоји и прича да су је виђали како седи у парку и крпи дечије чарапе, а често је носила обичне „бата” патике.
Била је једна од ретких жена са возачком дозволом и страствени заљубљеник у аутомобиле. Често је била возач свом супругу, краљу Александру, што је била неуобичајена слика за то време. Изабрана је за покровитеља Аутомобилског клуба Краљевине СХС. Често је путовала, а надалеко су чувене њене „маратонске вожње” до Букурешта и Париза.
Након убиства краља Александра, у Марсељу 1934. године, посветила се подизању својих синова Петра, Томислава и Андреја, а касније је постала краљица-мајка након што је Петар II постао краљ.
Највише ће је памтити по њеној хуманости. Oсновала је Фонд за помоћ сиромашној, болесној деци, старима и немоћнима. Током Другог светског рата ангажовала се у хуманитарним организацијама и слала помоћ нашим људима широм Европе.
Након рата, схватила је да не може да се врати у земљу, после доласка комуниста на власт. Одузета им је сва имовина и привилегије. Наставила је да живи у избеглиштву, битишући скромно са синовима и посвећујући се сликању и вајању. Иако је већи део живота провела у изгнанству, народ никада није заборавио њену скромност, којом је освојала срца.
Данас њени остаци почивају у породичном храму Светог Ђорђа на Опленцу – маузолеју династије Карађорђевић.
ПОЛИТИКА