– Средином децембра водио сам додатне разговоре са обе стране о низу питања, укључујући примену Споразума о путу ка нормализацији и његовог анекса, као и додатна питања о појашњењу европског нацрта статута за оснивање асоцијације/заједнице. Такође смо разговарали о низу посебних питања у дијалогу, укључујући нестала лица, енергетику и регистарске таблице. Дошло је до одређеног прогреса у овим питањима. Разговори се настављају и очекујем да можемо напредовати у примени Споразума о путу ка нормализацији почетком 2024. године, под условом да две стране покажу неопходну политичку вољу, храброст и лидерство да то учине – каже Лајчак.

ПОЛИТИКА: Србија није сагласна са одредбама Споразума о путу ка нормализацији и имплементационог анекса које се односе на било какво признање тзв. Косова, односно „територијални интегритет”, као и његово чланство у међународним организацијама, пре свега у УН. Због тога је Београд недавно уложио писмену резерву на деклерацију са самита ЕУ – западни Балкан. Из Брисела смо, међутим, чули да споразум из Охрида јесте „у целини правно обавезујући за обе стране”?

Препустио бих српским властима да објасне шта је званично саопштено Европској унији. Дозволите ми, међутим, да нагласим да ЕУ категорички одбацује сваки утисак да Споразум о путу ка нормализацији и имплементациони анекс нису формално закључени или да нису „правно обавезујући”. Споразум и имплементациони анекс постали су правно обавезујући изјавом високог представника Европске уније и потпредседника Европске комисије Ђузепа Бореља од 18. марта 2023. у Охриду, која је усаглашена са обема странама. Ово је био доследан став ЕУ, који је такође у више наврата јавно саопштен и у складу је с Бечком конвенцијом о уговорном праву. Овај израз сагласности је детаљно објашњен странама у Охриду, које се томе нису противиле. Међутим, ЕУ је примила к знању забринутост коју је изразила Србија и очекујемо да ће се о њима разговарати у дијалогу. Поред тога, према последњим закључцима Европског савета о проширењу од 12. децембра, државе чланице ЕУ задужиле су Европску унију да пре краја јануара 2024. године укључи обавезе Србије које произлазе из Споразума о путу ка нормализацији у преговарачко поглавље 35 за Србију. Поглавље 35 покрива нормализацију односа с Косовом.

ПОЛИТИКА: Приштина ни после скоро 11 година од споразума у Бриселу, али ни месецима након објављивања Споразума о путу ка нормализацији, не показује јасну намеру да формира Заједницу српских општина. Албин Курти наставља досадашњу политику одбијања било какве сарадње, упркос мерама које је ЕУ изрекла његовој влади. Како то променити?

Председник Вучић и премијер Курти су у октобру у начелу прихватили европски нацрт статута на састанку с француским председником, немачким канцеларом, италијанском премијерком, као и председником Европског савета и високим представником у Бриселу. Такође је закључено да је потребан одређени додатни рад на статуту пре него што почне имплементација. Ово је јасан корак напред и за разлику од претходних година, ми сада активно разговарамо о успостављању асоцијације/заједнице на основу предлога који смо изнели. Већ смо имали два круга разговора на експертском нивоу са Србијом о нацрту статута и успели смо да разјаснимо неке неспоразуме и одговоримо на одређена питања, али још нисмо покрили све ствари. С обзиром на то да европски нацрт статута садржи много детаљних одредби о широком спектру тема, мораћемо да наставимо ове разговоре после празника. Међутим, ово не може бити бескрајни процес и очекујемо да ће имплементација споразума и оснивање асоцијације/заједнице почети почетком 2024. године.

ПОЛИТИКА: Од представника међународне заједнице више пута смо чули поруке да су нови локални избори на северу КиМ решење за излазак из кризе. Градоначелници из редова Албанаца одбили су да поднесу оставке, а Срби су потом поступили према административном упутству, али још нема позитивног одговора из Приштине, која је сама усвојила овакву процедуру. Да ли и када очекујете да ће нови избори бити расписани?

Очекујемо да нови локални избори на северу Косова буду расписани без даљег одлагања, а важно је да је процес ка спровођењу нових избора за градоначелнике у четири општине коначно почео оснивањем иницијативних група косовских Срба раније у децембру. Поновно успостављање потпуно репрезентативних локалних самоуправа на северу Косова неопходно је за деескалацију ситуације на терену и за шири процес нормализације, а потребна је и за наставак успостављања асоцијације/заједнице. Жао ми је што се регистрација иницијативних група у почетку суочила с неочекиваним административним препрекама, али сам од тада добио уверавања с Косова да ће ови проблеми бити ускоро решени како би прикупљање потписа за опозив градоначелника могло да почне одмах.

ПОЛИТИКА