02. фебруар 2017.

У мапу страдања Јевреја и Рома у Србији уцртане и неке локације које нису биле познате широј јавности. За само четири месеца 1941. године нацисти убили 6.000 Јевреја и 1.500 Рома

Око 6.000 Јевреја и око 1.500 Рома убијено је током прве фазе Холокауста у Србији, до новембра 1941. наводе Вечерње новости. Објављивање првих података и електронско мапирање стратишта почеће већ од фебруара и трајаће до јуна, у оквиру пројекта "Места страдања - прва фаза Холокауста". На мапи ће се наћи и неке новооткривене локације, попут Раковице и Бубањ потока.

Пројекат су заједно израдили Савез јеврејских општина Србије, београдски Центар за истраживање и едукацију о Холокаусту и Филозофски факултет у Ријеци. Стратишта у Раковици и Бубањ потоку открио је историчар Милорад Писари из Центра за истраживање и едукацију о Холокаусту.

- У Раковици, на само 200 метара од манастира, убијено је око 400 Јевреја, 14. октобра 1941. - каже Писари за "Новости". - Били су то мушкарци из логора Топовске шупе. На основу сведочења очевидаца, који детаљно описују камионе пуне мушкараца са Давидовом звездом око руке, подељених у 27 мањих група, који су стрељани током целог дана, идентификовали смо гробницу и след догађаја. Жртве су остављене у масовној гробници, да их развлаче пси.

Немци су поново дошли 1943. и оградили локацију, да би постхумне остатке спалили. Жртве су били банатски Јевреји, које су, са породицама, фолксдојчери протерали у августу из Баната, и јеврејски мушкарци из Београда. Жене и деца смештени су по приватним кућама и касније су завршили на Старом сајмишту, а мушкарци у Топовским шупама, где су служили за принудни рад и стрељање талаца у одмаздама.

Локација Бубањ поток и даље се истражује. Постоје докази о постојању масовне гробнице, али број жртава није утврђен.

- У првој фази Холокауста убијено је 45 одсто укупно страдале јеврејске популације у Србији. Још око 7.000 убијено је у другој фази, углавном на Старом сајмишту. Поред домаћих Јевреја, било је и избеглица из Немачке, Чешке, Аустрије, које су кренуле ка Палестини. Немци су током 1943. и 1944. спалили трагове злочина - каже Писари.

Циљ пројекта је не само мапирање, већ и да се обележе места страдања или обнове већ постојећи, пропали, споменици.

Никола Радић Лукати из истог Центра наглашава да је у Београду Холокауст имао специфичан облик:

- Није било гетоизације ван градова, већ смо у самом граду имали чак седам логора. Сајмиште су чинила два, први за Јевреје и Роме, други, после њега, био је транзитни. Затим логор организације ТОТ, између Бранковог моста и Музеја савремене уметности. На Бањици су такође била два логора - један су водили Немци, други Управа града Београда. Ту су и Топовске шупе и Милишића циглана, на Звездари.

Као први логор, ипак, основана је Свилара у Панчеву.

- Колаборационистичке власти се не могу амнестирати од одговорности јер су предале на уништење целу једну популацију - сматра Радић.

То што за 70 година нису обележена сва стратишта, а за многе се и не зна, он објашњава чињеницом да су увек постојали други приоритети. Прва спомен-плоча на Сајмишту постављена је тек 1971, испред Турског павиљона - мртвачнице. Данас је ту ресторан.

Јадовно – први логор смрти

У НДХ, за само четири месеца, до августа 1941. убијено је на десетине хиљада Срба, као и више од 2.000 Јевреја, на локацијама Јадовно, Госпић и Паг. Јадовно је био први логор смрти у Европи, настао пре немачких, напомиње Писари, и додаје да ће колеге из Хрватске сигурно имати потешкоћа у раду.