Током протеклих неколико година, у Скопљу, поносном и древном граду на обалама Вардара, данас и главном граду суседне Републике Северне Македоније, обележено је неколико значајних „стогодишњица“. Најпре је децембра 2020. године обележен век од оснивања Филозофског факултета у Скопљу, да би 1. априла 2024. био обележен век од оснивања Археолошког музеја, док је недавно, 19. априла, свечано обележен и век од оснивања Зоолошког врта и Природњачког музеја. Ових јубилеја, као и установа које се са правом и поносом диче својом старином и угледом, без ангажовања, рада, труда и вере у њихову сврсисходност оснивања и постојања свакако не би било без Радослава Грујића.

А управо су скопљански дани овог великог научника и националног радника остали у сенци савремених гледања и представљања његовог доприноса на пољу проучавања културног и духовног наслеђа српског народа, од Трста и Далмације до Поморишја, Сент Андреје и Свете Горе, раширеног као и самог историјског усуда Срба, вечних сеоба, бежанија и васкрсења својих светиња и реликвија.

Овом приликом укратко се треба подсетити његових заслуга на утемељењу установа које су себи у задатак поставиле свеобухватно научно проучавање ондашње области Јужне Србије, али и ширење опште писмености, просвете и љубави према књизи и науци.

Када 1920. године Радослав Грујић долази у Скопље, како би потражио потенцијалну зграду за будући Филозофски факултет, затиче оријентални град, готово без обриса модерности какво заслужује место које је од античких времена и свог оснивања, увек представљало природан гравитациони центар ширег простора горњег и средњег Повардарја, али и дела Поморавља, град од изванредног историјског и символичног значења за српску средњовековну државност, неугашеног узора и у тадашњим политичким оквирима српског и југословенског самодржавља, али свакако и у научним и свим другим друштвеним назорима тога доба.

Филозофски факултет у Скопљу је током свог постојања постао расадник многих сродних установа, друштава, удружења. У његовом оснивању 1920. г. најдиректније је учествовао и сам Радослав Грујић, када је именован за првог заменика декана, и једног од првих редовних професора на предметима национална историја, црквена историја и археологија (1920 – 1937), а у два наврата је обављао и функцију декана (1930 – 1933 и 1935 – 1937). Његовом заслугом и иницијатвом 1921. године покренуто је „Скопско научно друштво“, као прва научна установа на југу тадашње Краљевине СХС/Југославије, на чијем челу ће провести пуних 17 година. Већ 1925. подине бива покренут и „Гласник СНД“, чији је први и дугогодишњи уредник такође био Р. Грујић. Гласник СНД је током свог постојања одржавао активну размену са десетинама других научних чаосписа, стекавши углед једног од најцењенијих научних часописа у земљи, али и широм Европе и света.

На темељима историјско - археолошке збирке ФФ у Скопљу, Радослав Грујић иницира оснивање и „Музеја Јужне Србије“ (1. април 1924), прве модерне музејске и конзерваторске установе јужно од Београда. До 1927. г. МЈС је већ имао 4 засебна одељења: историјско-археолошко, етнографско-антропогеографско, зоолошко и географско-петрографско. Управо ће са места управника Музеја Јужне Србије, Р. Грујић у два наврата организовати систематска археолошка истраживања остатака манастира Св. Архангела код Призрена, што ће током лета 1927. године резултирати до данас највећем открићу у српској археологији: гроба првог српског цара Душана Немањића.

Као врхунац Грујићевог научног рада и ангажовања у Скопљу, можемо сматрати отварање митрополијског „Православног црквеног музеја са галеријом фресака у Скопљу“, у јесен 1937. године, што ће бити први и најстарији специјализовани црквени музеј на епархијском простору СПЦ, као и читаве тадашње Краљевине Југославије. Управо захваљујући својим великим резултатима у Скопљу, као својеврсно признање за свој дотадашњи неуморни рад, на позив тадашњег патријарха српског Варнаве, а претходно митрополита скопљанског (1920 - 1931), у јесен 1937. г. се враћа у Београд, где бива именован на место редовног професора историје Српске православне цркве на Богословском факултету у Београду, истовремено радећи и на успостављању Музеја СПЦ, првобитно смештеног у Конаку кнегиње Љубице (1937 - 1941).

Морамо приметити да се и поред многих неспорних резултата које је остварио, о великану српске црквене историје, музеологије, епиграфике и археологије, проф. др Радославу М. Грујићу, врло површно и стидљиво помиње период живота и рада у Скопљу (1920 - 1937). Недовољно спомињање, а некада и отворено прескакање овог готово дводеценијског научног и академског ангажовања учинило би трајну дисторзију потпуне визуре Грујићевог живота и величине његовог укупног научног рада. Олако прелажење преко врло богатог и значајног периода научног и друштвеног рада Радослава Грујића у Скопљу, тада регионалном центру области називане „Јужна Србија“ и касније најјужније управне области Краљевине Југославије – Вардарске бановине, неће бити затамљена само пуна слика овог врсног научника, већ и црквена историје СПЦ уопште.

Управо из горе наведеног, проистиче и неписана обавеза свих истраживача Радослава М. Грујића о свеобухватном тематском, просторном и хронолошком истраживању, као и презентовању, јер се управо скопљански период живота и рада Радослава Грујића (1920 - 1937) може, треба и мора схватати као далеко најзначајнији, узимајући у обзир услове и околности у којима је радио, заједно са својим колегама.

Скопља без Радослава Грујића можда и може бити, али Радослава Грујића без Скопља свакако не.

Хвала свима.

ОКРУГЛИ СТО: „КУЛТУРНИ ПРОСТОР СРБА У СЕВЕРНОЈ МАКЕДОНИЈИ“

Историјски архив Ниш, 26. мај 2026. године

Скопљански дани Радослава Грујића (1920-1937)

Милош Стојковић *[1]

Докторанд на Филолошком факултету Универзитета у Београду

Међународни центар за православне студије - Ниш