Веома надахнуто, специфично и фасцинантно предавање Јасмине С Ћирић о сакралној српској архитектури на територији Македоније одржано је у понедељак 25. децембра у просторијама Културног центра Спона у Скопљу.

Несвакидашње. Ново и симболички моћно.

Угао изучавања уметности и архитектуре, кроз симболику византије и духовности кроз светоотачко предање славних српских владара, са печатом моћне цивилизације.

Фото. Лука Суша.

Истакнуто и пренето до у танчина а све кроз, визуру екстеријера, малтене полускривених порука у симфонији са фрескописом ентеријера дајући сасвим нову слику и нови поглед куда треба археологија и конзерватологија да иде.

Делови и изнете тезе са предавања

Отелотворење концепта Рајске планине

Доментијан, Живот Светога Симеона, in: Живот Светог Саве и Светога Симеона, Слика рајске планине која досеже небеске висине сугерише континуитет постојања Едена на земљи као одвојене и алтернативне стварности која постоји упркос казни Божијој над човечанством, изгону из раја и потопу. Фото (Матејче).

У 6. веку Козма Индикоплов из Александрије је у Хришћанској топографији изнео идеју да је Шатор савеза који је Бог показао Мојсију на Синајској гори у ствари слика света. На основу сачуваних илуминираних рукописа „Хришћанске топографије“ из 9. века види се да је свет представљен у облику четвороугла с јасно назначеним рајским рекама које га наводњавају и океаном који окружује део икумене насељен људским родом. Даље, на истоку, налази се рај.

Он је представљен у крајњем десном углу целостраничне минијатуре, у правоугаоном одељку на белој позадини с редом дрвећа, травом са цвећем и четири рајске реке. Дакле, реке истичу из рајског врта, протичу испод океана и извиру поново у насељеном свету. Наиме, након прародитељског греха, према Козми Индикополву, Адам је са својим потомцима и даље живео у рају али изван капија рајског врта које су за њих биле запечаћене и на којима је стајао херувим као чувар улаза у врт Господњи. Место на којем се Адам нашао било је тешко обрадиво, опустошено и насељено дивљим животињама.

„И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и ондје намјести човјека, којега створи. И учини Гопсод Бог, те никоше из земље свакојака дрвета лијепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла. А вода тијецаше из Едема натапајући врт, оданде се дијељаше у четири ријеке.“.

Књига постања (2, 8)

По веровањима хришћана, Еденски врт је, будући место стварања, морао бити и место коначног искупљења. Рај је истовремено место првог греха, обећана земља месијанског спасења и крајње почивалиште људског рода, то јест праведника у времену које долази. Чак и после изгона Дрво живота још је увек доступно и уско је везано за место где ће се искупљење читавог људског рода остварити.