Посебна пажња посвећена феномену ритуалног кретања, улози литургијских и празничних опхода, као и визуелном деловању фасада и архитектонске пластике у процесу стварања сакралног амбијента. У том контексту, Охрид је представљен као простор густог прожимања архитектуре, обреда и колективног памћења, у коме су цркве функционисале као духовне и визуелне тачке једне сложене мреже.