Скуп је одржан у оквиру сарадње Српског културно-информативног центра „Спона” из Скопља и Библиотеке града Београда.

Историјско присуство Срба на простору Северне Македоније оставило је разноврсне трагове у духовном, књижевном, уметничком и друштвеном животу, који представљају значајно поље научног истраживања и разумевања културно-историјских процеса на ширем балканском простору. Научни скуп „Чувари памћења: Срби у Северној Македонији – књижевност, идентитет и културно наслеђе” управо је пружио нека од разматрања по питању различитих облика испољавања, обликовања и очувања српског културног идентитета у Северној Македонији, у сложеним историјским околностима и променљивим друштвено-политичким контекстима.

Скуп је отворио и поздравне речи упутио, Ненад Миленовић, директор Библиотеке града Београда, као и Милутин Станчић, програмски директор, Српског културно-информативног центра СПОНА из Скопља, а кроз програм је присутне водила модератор: Горана Јовановски Јуруковски.

Прва тема: ЈЕЗИК СРБА У МАКЕДОНИЈИ, произнела је Лектор мср Јелена Макевић, са Филолошког факултета ,,Блаже Конески" у Скопљу.

ЦРКВА СВЕТОГ НИКОЛЕ У ЉУБОТЕНУ КАО МЕСТО ПАМЋЕЊА: ИЗМЕЂУ КОНЗЕРВАЦИЈЕ И ОЧУВАЊА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА, наслов је др Јасмине С. Ћирић, доцент, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко - уметнички факултет.

СИНИША СТАНКОВИЋ И ХИДРОБИОЛОШКА СТАНИЦА У ОХРИДУ, јесте тема за коју се одлучио Милош Стојковић, докторанд, Универзизета у Београду, Филолошки Факултет, Студије за културу.

СКАУТИЗАМ У МАКЕДОНИЈИ - Радован Милковски, Српски културно-информативни центар СПОНА, координатор канцеларије у Куманову.

ПРВИ КОРАЦИ КА УРБАНИЗАЦИЈИ СКОПЉА - Братислава Танасковић, Српски културно-информативни центар СПОНА, пројектни координатор

ДОБРОТОЉУБЉЕМ ПРОТИВ ЗАБОРАВА, тема Предрага Маринковића, испред Хуманитарне огранизације Срби за Србе.

Скуп је окончан послдњим излагањем чији је наслов био: УЛОГА СПОНЕ КАО ОГЊИШТЕ И ОСЛОНАЦ СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА У СЕВЕРНОЈ МАКЕДОНИЈИ, проинео ју је Милутин Станчић, програмски директор СПОНЕ.

Времеплов

Како је Скопље, од града са оријенталним наслеђем, закорачило у нову епоху и постало модерна европска престоница са почетка 20. века? Одговор на ово питање доноси документарна изложба "Времеплов - први кораци ка урбанизацији Скопља", коју је приредио Српски културно-информативни центар "СПОНА". Поставка је уприличена у позајмном одељењу Библиотеке града Београда, а у оквиру научног скупа "Чувари памћења: Срби у Северној Македонији, идентитет, наслеђе и изазови савременог доба".

Кроз архивску фото-документацију, изложба пружа увид у урбанистички и културни развој Скопља током прве половине двадесетог века. Посетиоци могу да упознају изглед некадашњих градских целина, али и да сагледају како су архитектура и изградња објеката јавног карактера мењали свакодневни живот његових становника.

Изложбу је отворила Братислава Танасковић, пројектни координатор Српског културно-информативног центра "СПОНА".

Међу здањима која сведоче о архитектонском преображају Скопља налазе се Официрски дом, Народна банка, градска болница и железничка станица. Поједини објекти и данас су део градског језгра, док су други, након земљотреса 1963. године, сачувани једино на старим фотографијама.

Управо зато ова изложба подсећа на вредност простора који обликује колективно памћење и указује на потребу да се културно наслеђе препозна, вреднује и заштити.

Поставка се може погледати у наредних 14 дана у позајмном одељењу Библиотеке града Београда у Кнез Михаиловој улици број 56.