Ово књижевно вече је део циклуса књижевних сусрета и радионица „ПАРАЛЕЛЕ И СИНТЕЗЕ: Рецепција савремене македонске књижевности“, који је Српски културно-информативни центар „Спона“ започео у фебруару ове године, а фокус је на делима савремених македонских аутора која су последњих година објављена у Републици Србији у преводу на српски језик. Надамо се да ћете моћи да присуствујете и/или подржите овај догађај и иницијативу за овакав пројекат путем медија. Српски културно-информативни центар „СПОНА“ САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНЕ ПРАВДЕ Књижевно вече са Иваном Џепароским у организацији „Споне“ Српски културно-информативни центар „Спона“ наставља циклус књижевних сусрета и радионица „ПАРАЛЕЛЕ И СИНТЕЗЕ: Рецепција савремене македонске књижевности“, који је у фокусу на делима савремених македонских аутора која су последњих година објављена у Републици Србији у преводу на српски језик. 

Обе песничке књиге превео је један од највећих заговорника савремене македонске поезије у Србији у последње две деценије, истакнути српски песник, писац кратких прича и књижевни преводилац, Рајко Лукач (1952-2024). На догађају ће мезе о Џепароској поезији одржати директорка Института за македонску књижевност, проф. др Наташа Аврамовска, која је изузетан познавалац целокупног досадашњег опуса овог истакнутог аутора. Књижевник и програмски директор СПОНЕ – Милутин Станчић такође ће учествовати са својим ставовима, а модератор књижевне вечери биће Иван Антоновски. У оквиру сусрета одржаће се разговор са Џепароским, у којем ће присутни моћи да учествују са питањима. 

Како је наглашено у тексту Наташе Аврамовске у Енциклопедији македонске књижевности коју је објавио Институт за македонску књижевност, Џепароски је ерудитски песник, који у засебним песничким књигама шири координате свог песничког света широко по географским просторима и дубоко кроз време културне историје човечанства...” За лирски путопис „Светлост Свете Горе“, Џепароски је добио и најпрестижнију награду за песничку књигу „Браћа Миладинов“. Како је подвучено у Енциклопедији, ова књига, „готово логично се надовезује на Џепароскеве песничке публикације као резултат његовог петоструког боравка и сталног повратка на Свету Гору, све док се на крају не нацрта мапа потпуности путовања – са посетом свих двадесет светогорских манастира. Поетско ходочашће атонских песама, у светлу песникове последње књиге, „Град“, као да отвара нову димензију путовања. Овог пута није реч о путовању дуж разноликости хоризонталног поретка света у откривању нових простора и светова, већ о путовању дуж вертикалне осе трајања једног места, његовог родног града, на чијим вековним слојевима песник у завршној песми, евоцирајући Пејчиновићев епитаф, исписује и своју песничку аутобиографију.“ Чини се да нема прикладнијег дана за ово књижевно вече од 30. септембра, када се одаје почаст Светим мученицама Вери, Надежди, Љубов и њиховој мајци Софији, а када је то и последњи дан Џепароског формалног радног века.