Свети цар Константин 313. године Миланским едиктом дао је слободу хришћанској вери у знак захвалности пошто је годину раније победио цара Ликинија у Риму, носећи испред своје мање армије крст, небески знак Христове победе, какав је у визији од пламтећих звезда видео чувши глас који му је рекао: „Овим побеђуј.” Цар Константин са својом мајком Јеленом подигао је многе храмове у Палестини и Римском царству. Јелена је преминула 327. године. 

Пошто је Првим васељенским сабором ударио темељ цркви Христовој, цар Константин пренео је 330. године своје седиште из Старог Рима у Нови Рим – Константинов град (Константинопољ) са палатама и црквама. Константин, „оруђе божије”, преминуо је 337. године.

Већ 17 векова свет хришћански прославља и Константина и Јелену, а многи православни Срби обележавају њихов дан као своју крсну славу а њих као заштитнике који им из небеског света помажу.

Александар Средојевић,

свештеник (Политика)