25. јул 2015.

Дубока политичка криза у Македонији нашла се под изоштреном визуром дежурних аналитичара и тумача разлога и позадине најновијих овдашњих догађања са упозорењима на опасности рефлексија на регион и у медијима у Србији. Прегледом тих текстова, чак и са површним познавањем реалне ситуације у Македонији, намеће се питање зашто се, уз све „обрађено", пренебрегавају ноторне чињенице које карактеришу опште стање у овој земљи. Зашто се свесно, или не (свесно) изоставља и заобилази пуна истина.

У оценама непристрасних домаћих, или иностраних „посматрача", свакако и оних из ЕУ институција из Брисела, па и овдашњих дипломатских представника, садржане су основне карактеристике по којима је ова најсиромашнија земља у Европи, изгубила оквире нормалне пристојне државе, партизирањем институција, гажењем владавине права и демократских основа. И без објављених „бомби" опозиције са откривањем система владавине, није тајна да Македонија редовно кубури са регуларношћу избора, применом демократије, људским правима и слободама, економским реформама, иако „роуд шоуа" власти не престају по свету.

Код куће тече стална кампања, обећавају нова радна места „за коју годину". А, страначка запошљавања не престају. До апсурдних размера „билда" се јавна администрација, између осталог и за „смиривање" захтева албанског партнера у власти, масовним фиктивним запошљавањем „кадрова по кључу", који седе код куће, или воде приватни посао, а примају државну плату. О пребукираности таквим „кадровима" осликава се чињеницом да велики део упослених по Оквирном споразуму, једноставно нема где да седне на „својим радним местима"... Одговорност нигде и низашта. Никоме ништа за бачене милијарде денара за архитектонско насиље, кич споменике и готово сулуде антикоманије и мегаломанске оквире са славном античком прошлошћу... у пројекту „Скопље 2014".

У тим тумачењима аналитичара, на пример, оцењено је да (Никола) „Груевски систематски ради на јачању македонских државотворних капацитета"? О кавим је то капацитетима реч? У те капацитете не верују ни његови најближи сарадници. Потврдили су то и у делу објављених прислушкиваних разговора.

Присутан је појачан публицитет и готово навијачка пропаганда аналитичара у српском медијмском простору и након кумановских дешавања. У ишчекивању праве, најављено је и међународне истраге о свему томе, множе се нагађања, а по неким оценама безбедносних стручњака - „мирише" и на ујдуруму. Лако је народу нудити гео политику, „откривање" игри Запад-Исток и тако у круг. Иако свега тога, наравно има и у „македонској причи", само из перспективе обичног грађанина, другачије стоје ствари. Та слика је много једноставнија и читљивија без виисокоумних тумачења медијских универзалаца.

Заборавља се да је власт у Македонији довољно компромитована објављеним записима снимљених разговора. Наглашава се дилема ко је прислушкивао, а замагљује садржај. Било да је домаћа, или како се инсистира, „нека страна служба" то чинила, одговорност је незаобилазна на - власти. Ако више од четири године „неко" масовно прислушкује од врха до „обичног малог човека", ваљда је разумљиво да то мора да подлеже политичкој и правној одговорности. Многи то чине, али власти у Македонији су ухваћени – на делу. Зашто је министарка полиције поднела оставку након догађаја у Куманову, а није то учинила пре тога, када је поменутим снимцима откривено да је власт крива за смрт млађаног Мартина Нешковског. Припадник тајних служби крвнички је ликвидирао овог момка усред победничког славља владајуће ВМРО ДПМНЕ.

Пренебрегавају се у анализама бројни примери монтираних судских процеса политичких затовреника којима се пуне затовори. Један од њих је и случај са новинаром – Томиславом Кежаровским. Зашто за такве примере нема места у овој шаховској поставци аналитичких погледа на македонску политичку кризу. Или, подсећање на мистериону погибију власника недељника Фокус - Николе Младенова, једног од најоштријих критичара власти у Македонији. Можда је логично, али људи у Србији једноставно не могу да појме реално стање након објављених прислушкиваних разуговора владајуће гарнитуре са примерима очито грубо суспендованих полуга институција државе и њихове злоупотребе системом деловања партијске извршне власти.

Како објаснити чињеницу да је Македонија поред Сомалије једина држава, чланица УН, која од 2002. није спровела попис становништва. Пропали покушај 2011. политички је блокиран на самом крају, уз бачених 12 милиона евра за неуспели попис. Неки показатељи говоре да је трећина становништва напустила земљу, а на изборима, од око два милиона становника, (по последњем попису), 1.700.000 људи има право гласа?! Како је власт успела да на изборе доводи „своје гласаче" из албанског Пустеца? Откривано је да су у дану избора ти бирачи „паковани" и по 50 у једном стану, на фиктивним адресама, како и мртви гласају за ВМРО... Како су хапшени студенти и средњошколци исте ноћи док је трајала акција у Куманову, 9. и 10. маја... Како су сервирали све пројекте о успешном деловању власти преко „највећег инвеститора" из Индије - Субрате Роја који је у међувремену допао затвора у својој земљи због обмане поверилаца тешке више милијарди долара. Како је пропао његов најављаени инвестициони „бум" у македонском аграру, туризму, између осталог, иградњом и коцкарског раја, попут Лас Вегаса, на Охриду... Како су, уз полицијску асистенцију, из парламента избачени посланици опозиције и новинари 24. децембра 2012...

Чињенице илуструју ситуацију у Македонији. Међу њима су и хронични проблеми нашег народа у Македонији, попут образовања, потиснутости у коришћењу права у области културе, потпуне ускраћености верских слобода, потиснутог информисања...

Како објаснити чињеницу да Министарство културе Македоније десет година није издвојило ни цента за деловање јединог информативног портала Спона на српском у овој земљи (www.srbi.org.mk). За једини писани, часопис на спрском „Слово", намењен преосталим ученицима који се школују на матерњем српском језику. Због чега? Да ли зато што су одређене процентуалне параметре задовољили политички чиниоци, који ту слику „бистре" и у матици. Да ли је зато подршка овим гласилима први пут, после десет година, изостала и из матице?!

Чињеница је да и медији из Србије „не виде", или, из тобоже, комерцијалних разлога, можда, све чешће „превиђају" проблеме и значајна питања Срба у окружењу, па самим тим и у Македонији. Објективним сагледавањем заступљености Македоније уопште и „српских тема" у београдским медијима потврђују да су опредељења државне политике о неопходности јачања регионалних веза, на заједничком путу према европским интеграцијама, у оквиру тога и са Србима у суседним земљама, више - декларативни.

Милутин Станчић

Фото: Ариан Јонуз