У Дому Војске Србије у Београду 14. септембра 2021. године, уочи Дана српског јединства, слободе и националне заставе, представљена је изузетна монографија „Чувари историје – од Кајмакчалана до Битоља“, коју је приредила Љиљана Танасијевић.

О књизи у коју су преточена вишегодишња теренска истраживања и трагања које је сакупљала бивши конзул Амбасаде Србије у Скопљу Љиљана Танасијевић на широком простору региона  Мариова у Северној Македонији, некадашњих попришта славних битака дуж линије Солунског фронта, расутих војничких гробаља, загубљених вечних почивалишта српских ратника, говорили су: др Милан Терзић, директор Архива Југославије, др Маријана Мраовић, начелник у Војном архиву, др Ненад Лајбеншпергер, историчар у Републичком заводу за заштиту споменика културе, Хаџи Сретен Цветојевић, представник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. године и аутор, Љиљана Танасијевић.

Уводни део промоције у Медиа центру “Одбрана”, Дома војјске Србије, започео је наступом драмског уметника Лепомира Ивковића, почасногчлана Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920.

Након наступа драмског уметника секретар СУПРС, Милена Харамбашић је поздравила присутне и додала: «Свет предака јесу њихова гробља и надгробни споменици које гледамо као људе прошлих времена и коначности, али и они, тако постројени, гледају нас. У том односу одговорност за наше животе подразумева и одговорност за њихове, у памћењу и поштовању, пре свега. Зато, или и због тога, ово јесте књига дубоког поштовања.

О књизи, и њеној вредности и значају рада аутора, говорили су: – др Милан Терзић, директор Архива Југославије, др Маријана Мраовић, начелник у Војног архива, др Ненад Лајбеншпергер, историчар у Републичком заводу за заштиту споменика културе , Хаџи Сретен Цветојевића, представник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920., као и аутор књиге Љиљана Танасијевић.

[caption id="attachment_12803" align="alignleft" width="465"] Љиљана Танасијевић[/caption]

Пред крај промоције, како преноси сајт Савеза удружења потомака ратника Србије 1912. – 1929.  Милена Харамбашић је цитирала једног од рецензената књиге господина Станислава Станковића: «Љиљана Танасијевић је творећи ове списе, верујем, више несвесно, и себи и нама, поставила многа питања. Међу њима и ова: умемо ли ми Срби читати симболе љубави, вере, наде; умемо ли ми Срби благодарити дивјунаштву и проливеној крви за слободу земље српске и у коначници је одговорила, драгоценом, непоновљивом књигом.”

На крају промоције аутору књиге Љиљани Танасијевић је у знак захвалности за седмогодишњи мукотрпни рад, ње и малог броја њених сарадника за ову монографију, споменик – споменицима, РО Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. уручио је своју Захвалницу.