Када говоримо о српским средњовековним задужбинама у Македонији, најчешће полазимо од краља Милутина, чија је градитељска делатност оставила дубок траг на овом простору. Међутим, његове обнове нису представљале почетак новог ктиторског деловања, већ су се надовезивале на старије светиње и традиције, па и на сећања на раније немањићке ктиторе, Стефана Немању и Стефана Првовенчаног. Колико је управо тај континуитет био важан за обликовање династичког и сакралног памћења? Наша данашња саговорница др Јасмина С. Ћирић у својим истраживањима посебно се бави архитектуром, њеном симболиком и начинима на које грађевински облици преносе одређене идеје. Можемо ли рећи да је и сама архитектура Милутинових задужбина била својеврстан носилац памћења, нарочито памћења византијске и цариградске градитељске традиције?
 

 

Занимљиво је да је на простору данашње Северне Македоније сачувана једна од најзначајнијих група портрета Стефана Душана, из времена када је носио краљевску, а потом и царску титулу.

 
 

Шта нам ови портрети говоре о начину на који је Душан градио представу о сопственој власти и због чега су управо Љуботен, Полошко, Матеич и Лесново толико значајни за разумевање његове владарске иконографије?

 

Међу мање познатим сведочанствима Душановог времена налазе се и његови портрети у Охриду, укључујући представу у цркви Светог Николе Болничког. У данашњој Ризници чућемо колико су за разумевање средњовековног памћења важни владарски портрети сачувани у градским црквама, а не само у великим манастирским задужбинама? Како је могуће да су неке од најдрагоценијих представа српских владара, сачуване управо у Македонији, данас толико мало присутне у нашем културном памћењу?

 

Говоримо и о ктиторским натписима и портретима-између памћења и заборава.
Један од споменика коме је наша саговорница др Јасмина С.Ћирић посветила значајан део својих истраживања јесте манастир Матеич, задужбина из времена цара Душана, царице Јелене и Уроша. Његова архитектура и сликарство представљају изузетно сведочанство српске средњовековне уметности, али је манастир претрпео тешка оштећења, нарочито током оружаних сукоба 2001.године. Шта Матејче данас открива о односу између средњовековног памћења и савременог заборава? Како да се очува српско културно наслеђе у Македонији и шта данас можемо учинити да се оно не сачува само у научним публикацијама и фотографијама већ у свом изворном материјалном облику?
 

 

Гошћа Ризнице др Јасмина С.Ћирић, доцент историје уметности, Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу са којом разговарамо о српским задужбинама у Македонији од краља Милутина до цара Душана и могућим начинима њиховог очувања.