"У оквиру иницијативе Отворени Балкан омогућен је слободан приступ тржишту рада за грађане Македоније, Албаније и Србије. Ово, као резултат напора ове три државе, иде у правцу додатне сарадње и у правцу слободног кретања радника на територији ове три државе. Као што смо видели, потписивањем одговарајућих протокола заокружен је процес обезбеђивања предуслова за олакшан приступ тржишту рада, чиме је остварен циљ који је зацртан унутар ове три земље, са првобитно закљученим слободним приступом на тржиште рада, а то је пре свега олакшавање процедура за слободно кретање, односно омогућавање запошљавања између ове три државе", наводи Петковска.

Уосталом, каже Петковска, то је и главна погодност за грађане ове три земље, у правцу лакшег приступа запошљавању кроз коришћење електронских сервиса, за разлику од досадашњих процедура запошљавања странаца, које су до сада предвиђале кораке и додатне процедуре за регулисање боравка или за издавање радне дозволе.

Већ скоро месец дана је олакшан приступ јединственом тржишту рада на "Отвореном Балкану“, какав је интерес и како систем функционише, има ли потешкоћа?

Када су у питању саме електронске услуге, можемо рећи да се приступ тржишту рада у оквиру иницијативе Отворени Балкан углавном остварује у два корака. Пре свега, особа треба да се пријави на портал за електронске услуге у земљи чији је држављанин и затражи да му се изда Отворени Балкан ИД број. Након издавања броја, треба да се пријави и на портал за електронске услуге у земљи у којој тражи посао. Дакле, за грађане из Србије и Албаније, који желе да раде у Македонији, прво треба да се пријаве на портал услуги.гов.мк, како би поднели захтев за слободан приступ тржишту рада. Такав захтев се прво прослеђује Министарству унутрашњих послова, ради поступања у оквиру законских надлежности, и ради издавања привременог матичног броја странцу. Након што се овај матични број изда, он се прослеђује Агенцији за запошљавање и заправо Агенција је надлежна за издавање сертификата за слободно тржиште рада на које се овај матични број уписује за странца. Оно што је важно јесте да особа добије овај сертификат преко свог профила на услуги.гов.мк.
Ова потврда означава потврду да се заинтересовани може запослити и тражити посао у конкретној држави, али генерално, корист од овог права особа остварује након што добије одређено запослење код послодавца. Сходно томе, с обзиром да је примена ове одлуке почела 5. марта, у овом тренутку можемо говорити само о интересовању издатих Опен Балкан ИД бројева.

Још је рано анализирати бројке, али оно што са сигурношћу очекујемо у будућности јесте издавање сертификата на слободно тржиште рада, а у наредној фази и запошљавање које би се по овом основу реализовало. Што се тиче функционисања система у овом кратком периоду, можемо рећи да су услуге доступне на порталу услуги.гов.мк и да се у будућности, у зависности од потреба, може вршити додатна адаптација.

Колико је грађана Србије и Албаније досад изразило интересовање за рад у Македонији и обрнуто?

Мислим да је још рано говорити о анализама и бројкама или оцењивању интереса за пријаву на такво тржиште рада. Ипак, требало би да прође бар одређени период од неколико месеци да би се проценило интересовање за ово ново тржиште рада. То је период који ће нам помоћи да проценимо ефекат саме мере, а онда наравно да видимо стварне бројке људи који планирају да се запосле у некој од суседних земаља. У овом тренутку, оно што можемо рећи је да је издато укупно 2.000 Отворени Балкан ИД бројева на нивоу три земље, али опет то су само људи који су се пријавили и затражили да им се овај матични број изда у овом првом периоду од примене мере. А колико ће људи тражити сертификат или запослење у било којој од три земље, оставићемо да видимо у наредном периоду. Запошљавање и приступ грађана из три државе такође је спроведено у три државе, али у оквиру сталних процедура запошљавања које имају додатне кораке и провере. Главна новина која долази са Отвореним Балканом је поједностављење самих процедура и на основу истих очекујемо веће интересовање.

Ових дана у македонским медијима можемо прочитати да компаније у Струги и Куманову очекују раднике из пограничних подручја Србије и Албаније. За који сектор постоји највеће интересовање за раднике из Србије и Албаније?

Можда ћемо то моћи да видимо или оценимо у наредном периоду, након што се овако најављена запошљавања или потребе које исказују послодавци реализују. С друге стране, слободно кретање радника или пракса овог олакшаног приступа тржишту рада може бити најлогичније за имплементацију у већем обиму у овим пограничним регионима, узимајући у обзир да погранична радна миграција има своје додатне специфичности, али и додатне погодности као што је између осталог близина места становања.

У сваком случају, што се тиче детаљнијих анализа делатности, занимања и уопште цифара за коришћење погодности са Отвореног Балкана, моћи ћемо да их видимо у наредном периоду, да сачекамо моменат кад ће прва запошљавања бити реализована. Али оно што ми као агенција можемо да кажемо, а на основу података које имамо о конкурсима које оглашавају послодавци или података из анкете о потреби вештина коју агенција спроводи као редовну активност сваке године, можемо рећи да анализирано по делатностима и на основу исказаних потреба послодаваца из приватног сектора, највећи број исказаних потреба или очекивања за ново запошљавање је у делатностима прерађивачке индустрије, трговине на велико и мало, као и грађевинарства, али и у "осталим делатностима“ такође. Надамо се да ће користи од Отвореног Балкана бити позитивне за све три земље, на страни радника и на страни послодаваца.

Које тржиште је привлачније за Македонце, албанско или српско?

Тешко је одговорити на ово питање. Нормално, свака земља покушава и предузима мере да задржи или мотивише радну снагу да остане у својој земљи. Знамо да су поред осталих фактора, један од основних мотива тражења посла у иностранству или запослења у другој земљи пре свега услови живота и рада и наравно висина плате. У том правцу треба размишљати, односно креирати мере које ће бити што атрактивније за тражиоце посла. Али оно што је такође важно, у будућности када будемо анализирали саме бројке или ефекте примене слободног приступа тржишту рада, узети у обзир карактеристике сваке од ове три земље. Пре свега величину сваке од земаља, број становника, наравно економију, као и карактеристике тржишта рада, по којим се карактеристикама заправо разликују ове три земље једна од друге. У сваком случају, очекујемо да ће слободан приступ тржишту рада у оквиру иницијативе Отворени Балкан донети позитивне ефекте на страни радника и послодаваца, а наравно и у смислу повећања конкуренције, позитивних ефеката у привреди и услова на тржишту рада у све ове три државе.

Косово OnLine