21. јул 2018.

Сви смо ми у једном великом зоо-врту, каже познати македонски редитељ европске репутације Владимир Блажевски.

Његов филм "Година мајмуна" један је од оних који су побудили највећу пажњу у првој половини овогодишњег Фестивала европског филма Палић (14-20. јула). У средишту овог занимљивог, духовитог, помало бајковитог и дубоко сатиричног филма је мајмун Коко, чији бег из зоолошког врта постаје ситуација у којој се гротескно огледају и преламају кључни елементи реалности у којој живимо - од околностима формираних међуљудских и међунационалних односа, преко медијске и политичке манипулације...

Блажевски, који је одушевио и публику и критику својим ранијим филмовима ("Панк није мртав", "Голема вода", "Булевар револуције"...) гост је Палићког фестивала, а говорећи, и званично и незванично, о свом новом остварењу, рекао је да је жанровски то комедија апсурда, политичка сатира, својеврсна бајка.

- Хумор амортизује и горчину и евентуалну патетичност, бајковитост је згодна за паковање тешких тема, поражавајућих чињеница - каже Блажевски.

Упитан за један од снажних момената у овој филмској причи, пријатељство између мајмуна и једног од радника зоо-врта који му чита Дарвина, односно Дарвинову тезу о природној селекцији, опстанку јачег, каже:

- Тај закон опстанка, закон јачег је у људском свету далеко бескрупулознији него у животињском, деформисан је, будући да није није базиран на природним квалитетима. Не могу се отети осећању да смо у ово доба глобализације сви ми у зоо-врту, у кавезу. А то нужно отвара питање контроверзи око појма слободе. И манипулације!

На питања везана за сцену у којој два пријатеља - мајмун и радник зоо-врта који је у међувремену добио отказ - на прастаром камиону обилазе Скопље и помоћу мегафона узвикују "лажу нас, већ 25 година нас лажу..." Блажевски је како преноси Блиц, између осталог, рекао:

- Лична фасцинираност апсурдом и лудилом које нас преплављује, а које се прихвата као нормално је моја почетна мотивација за филм. Сликовит, упечатљив огледни пример је пројекат Скопље 2014. Све што сте читали и чули о томе није довољно. То лудило се речима не може описати. То мора да се види. Сличне манифестације апсурда имате на све стране. Кључни део тога је и ужас медијске манипулације. Човек се у почетку томе смеје, не може да верује... А онда схватите колико је то заправо језиво, и опасно. Неко моје основно осећање је да смо успавани, омамљени разним променама које су се испоставиле, да то тако кажем, недовољно битним. Континуирано смо увлачени у нешто што није ни социјализам ни капитализам него, ето, транзиција, у ствари систем у коме превладавају лоше и ружне ствари и у коме је човек понижен, живот обезвређен а на који смо огуглали.

Говорећи о кинематографији у Македонији и кинематографији данашњице, Блажевски напомиње:

- У једном тренутку у Македонији је било седам милиона евра за кинематографију. Тако да су поред оних који по политичким и другим неуметничким принципима добијају средства, наравно они првенствено, и неки други добили шансу. То је дало добре резултате. Али сада већ више није тако, знатно је мање средстава, а тиме су и мање шансе за те друге. "Година мајмуна" је регионална копродукција, филм је добио подршку "Еуроимажа", а склапање финансијске конструкције је дуго потрајало, самим тим и рад. Дугачка, досадна и замарајућа прича су ти нови услови у којима се филмови продуцирају и финансирају, и у региону и у Европи. Гомила администрације, бирократизма...