-Скопље тридесетих година XX века одликују ниске куће, уске сокаци, калдрма и снажан печат оријенталног наслеђа. Међутим, већ деценију касније, град доживљава драматичан преображај: упоредо са изградњом саобраћајне, водоводне и канализационе мреже, израста ново Скопље. Локална градилишта постају стециште архитеката из различитих европских средина који са собом доносе модерне концепте. На тај начин простор трансформишу монументалне палате, модерни пословни објекти, болнице, државне институције и нова железничка станица. На свега неколико минута хода, могли су се видети потпуно различити архитектонски светови: од монументалног Официрског дома и Народне банке, до модернистичког „Метропола“, Дома „Ибни Пајко“, Градске болнице и Железничке станице, додала је она.

- Поједини објекти из овог периода су одолели времену и данас поносно стоје пред нама, друге познајемо искључиво кроз архивску фото-документацију. Упркос томе, оне заједно чине јединствено сведочанство о томе како је Скопље извршило историјски прелаз из оријенталног балканског града у модерну европску престоницу.

Са визијом да сачува сећање и осветли преломне, авангардне деценије које су обликовале идентитет града, настала је документарна изложба „Времеплов - први кораци ка урбанизацији Скопља“. Реализацију ове изложбе подржао је Град Скопље кроз финансирање пројеката за 2026. годину, у категорији манифестација и догађаја од градског значаја.

Кроз приказ најистакнутијих архитектонских здања и тадашњих урбаних целина, ова поставка нуди историјски увид у динамичан развој и урбанистички преображај Скопља. Са примарним циљем да укаже на вредност ретко сачуваних објеката из прве половине прошлог века, ова изложба активно доприноси подизању свести о важности очувања, вредновања и заштите нашег заједничког културног наслеђа.

Ова документарна изложба пружа јединствен увид у Скопље које је, пре скоро стотину година, пронашло снагу да превазиђе своје време и трансформише се у напредан, одважан и друштвено свестан град. Изложва је подсетник да грађевине и фасаде поред којих свакодневно корачамо нису само споменици архитектуре, већ ритмови заједничког памћења.

-Ова изложба надилази оквире хронике исписане објективима старих фото - апарата. Она представља својеврсно емотивно путовање кроз епоху у којој је Скопље, током прве половине XX века, храбро трасирало пут ка модерности. Кроз овакве пројекте, негујемо успомену на урбанистичко и културно биће града и његову драгоцену историјску баштину предајемо у аманет новим генерацијама.

Централна оса око које се развија наратив документарне изложбе јесте маркантна фигура градоначелника и архитекте Јосифа Михајловића (1887–1941). Именовање Михајловића за градоначелника Скопља 1929. године означава почетак системског, научног планирања града, што је материјализовано кроз прво авионско геодетско снимање и израду Регулационог плана из 1930. године, потенцирала је Танасковић.

-Ова изложба изванредно приказује дијалектички сукоб и коегзистенцију неколико различитих архитектонских струја на релативно малом простору. Са једне стране, ту су академизам и неокласицизам, који су углавном били обележје Краљевине Југославије, обогаћени креативношћу руских емиграната. Са друге стране, изложба ставља посебан акценат на продор раног модернизма, школе Баухаус и руског конструктивизма. Поглавље које заслужује посебну пажњу у оквиру изложбе јесте наслеђе руских архитеката емиграната (Иван Артемушкин, Михаил Дворников, Борис Даутов, Константин Хоменко). Ови аутори су, заправо, подигли Скопље на ниво европских грађевинских стандарда, индиректно стварајући здраву конкурентску атмосферу неопходну за коначну модернизацију домаћег градитељства.

-Изложба Сање Рађеновић Јовановић, Иве Димовске Рајчиноски и Братиславе Танасковић успешно реактуелизује и враћа у фокус не само задивљујућа здања, већ и хумане вредности, социјалне институције и урбани дух предратног Скопља. Ово је незаменљив приручник и сведочанство које представљамо широј јавности, како бисмо поново открили град који је још пре једног века знао како да корача ка будућности, закључила је на крају Братислава Танасковић, пројектни координатор изложбе.