Поред аутора, на промоцији сабраних путописа и репортажа из Македоније, говорили су и писац Петар Арбутина, новинар Мухарем Баздуљ и др Јасмина Ћирић.

Читајући Ребеку Вест паралелно са овом књигом и доба које она описује, то је сасвим интегрисана средина у српски корпус, опис људи који излазе на тргове, читају Политику, храну коjу једу, то је било једнако културолошко становиште; компликована је прича је ли морало да се то промени? Али, оно што је важно, то је да чак иако јесте већина становништа оптирала у нешто друго, али то нису сви, али постоји заједница коју предводи Милутин чије сам чланове упознао који и даље чувају успомену и заветну симбиолику задужбинарства неког времена. Пуно нас је у овој просторији, овде сам говорио много пута, и о нобеловцима говорио, али никада није било више људи, рекао је Баздуљ у свом излагању.

„Путничке слике“ из македонских крајева Гостивара, Стровије, Кајмакчалана, Псаче, Кучевишта, Бакарног Гумна и учитељи, клисари, сељаци, академци, свештеници и пустињаци који су дали смисао овим крајевима, нашли су место у Станчићевој књизи.

- Припремајући се за промоцију и шта је то што је Милутин забележио, а што наликује на све оне ствараоце коју су стварали и делали селолали на меморију Старе Србије, и све што пише подсећа на Милоша Црњанског, последње што сам читала јесте његов лет од Београда ка Скопљу, све те небеске и надземне призоре Србије, меморија и трк деце код хангара на аеродрому у Скопљу, рекла је између осталог Јасмина С. Ћирић.

Петар Арбутина је појаснио зашто нема додатног текста, поговора, о чему се ради у књизи, и зашто је то урадио. Тако смо и дошли до одлуке о насловној страни књиге и да ту тексте не упада у небо Кајмакчалана, и да то не долази у обзир, био би вандалски чин, опис припадбности народу који не брине о својим меморијалима, превише прецизан и оштар о томе какви смо.

Станчић је говорећи о својим „Записима“ рекао да је за писање дела користио бројне историографске изворе, као и етнографске и географске студије о овом поднебљу.

„На тај начин, мислим да сам у доброј мери разоткрио трагичну судбину српског народа на простору данашње Македоније. Иако је књига путопис, а не научно дело, изнео сам на видело и неке заборављене или скрајнуте историјске чињенице“, рекао је он.

Милутин Станчић је рођен 1980. године у Скопљу. Дипломирао је македонску и јужнословенску књижевност и српски језик на Универзитету Свети Кирил и Методије у Скопљу.

Станчић је један од оснивача Културно – информативног центра Срба у Македонији – „Спона“, у оквиру којег уређује истоимени информативни портал и часопис „Слово“.

Био је дописник из Македоније за лист „Спорт“, чији је издавач компанија Новости, новинар у Македонској радио телевизији при редакцији на српском – Видик.

Станчић је објавио и текстове о знаменитостима и културној баштини Срба у Македонији у листовима Национална ревија Србија, Геополитика, Политика.

Милутин Станчић активно учествује у раду организације „Срби за Србе“, где помаже социјално угроженим породицама на територији Македоније

У два мандата био је директор Управе за развој и унапређење образовања припадника мањих заједница у Македонији, а за време првог мандата 2019. године, издејствовао је да се у основне школе у Македонији уведе изборни предмет језик и култура Срба.

После промоције у Београду, Станчић ће своју књигу представити и читаоцима у Скопљу и другим градовима у Србији и Македонији. 

***

"Пишем и творим. А род збори, и без речи. Ко ће ти данас прозборити, рекох, знајући одговор унапред. Ко ће фасаду растргнути, коров заборава отшкринути? И има ли ко све то да чује? Истина кује нове знакове крај пута".

Одломак "Богомила" из књиге Записи из Македоније - чија је промоција јуче уприличена у књижари Геца Кон Службеног гласника у Кнез Михаиловој улици у Београду. 

Необичност трена огледа се у чињеници да су о трагу времена простора нас самих говорили угледни ствараоци, књижевници, глумци. Али и професори, новинари хуманитарци, навијачи...

Ево и видео како је било на промоцији...

 Фото Ђорђе Бојовић