Поводом сто година од одржавања првог извођења Нушићевог „Сумњивог лица“ у Београду.је отворена изложба у просторијама „Нушић фондације” у улици Мајке Јевросиме 21.

Изложба је обогаћена плакатима из Новог Бечеја, а директор библиотеке тог града Владимир Давидовић објаснио је:

„У библиотеци Новог Бечеја имамо сачуван импозантан број плаката којима су се најављивале позоришне представе. Мало ко зна да је већ 1830. године Антоније Брежовски основао прву дилетантску дружину у Новом Бечеју. Репертоар је био врло богат. Поред превода са мађарског, немачког, италијанског и француског језика извођена су и дела домаћих писаца. Јован Кнежевић основао је прво српско професионално позориште 27 година касније, у Врањеву, данашњој периферији Новог Бечеја. Када је 1861. основано Српско народно позориште у Новом Саду од првобитне поставе, коју је чинило 17 глумаца – 14 је било из Врањева. Први редитељ Народног позоришта у Београду, основаног 1868. године, био је Лаза Поповић из Врањева. Свака представа мора да се најави па су плакати у то доба играли велику улогу. Тако смо, између осталог, сачували 20 плаката за представе на Нушићеве текстове које смо уступили за ову изложбу.”

Бранислав Нушић је примећивао талентоване глумце из Врањева и Новог Бечеја.

„Приликом гостовања Српског народног позоришта у нашем граду 1905. Бранислав Нушић, као „управитељ” тог позоришта, не само да је приметио таленте локалних глумаца него је одмах одвео у Београд Теодору Боберић Арсеновић, Војислава Туринског и Александра Нешића Туцаковића који су уврштени у прву поставу опере Народног позоришта у Београду. ”

Нушић је у Нови Бечеј писао и своја дела.

„За једно дело знамо сигурно да је настало у Новом Бечеју. То је „Свет” у кући Јована Пивничког. Јован Пивнички био је адвокат и код њега је често долазио чувени писац. Иначе, Јован Пивнички је деда Милице Миле Пивнички Малруни која је удата за бившег канадског премијера Брајана.”